У Манаковој кући, у Београду, јуче је отворена изложба Александра Спасића, младог власотиначког уметника. Изложба носи назив „Дарови“ и биће за све заинтересоване посетиоце отворена до 5. јуна. Изложба је резултат пројекта „Етно мотиви Христифора Црниловића“ Културног центра Власотинце, а који је подржан од стране Министарства културе и информисања. Александар Спасић, инсприсан радом познатог власотиначког етнографа и сликара на 24 платна представио је делове сталне поставке Народне ношње и накит централно балканског подручја из 19 и првих деценија 20. века“.
„Изложба Дарови настала је из пројекта Етно мотиви Христифора Црниловића. Пројекат је реализовао Културни центар Власотинце у сарадњи са Министарством културе и информисања.Министарство је пројекат одобрило на конкурсу Савремено стваралаштво Србије за 2020.годину. Наиме, министарство је одборило средства за набавку материјала, хонорар за аутора и урамљивање слика.Александар Спасић није имао нимало лак задатак, он је најпре морао да фотографише збирку Христифора Црниловића, затим да одабере делове збирке које ће пренети на платно. Притом, био је временски ограничен, али сигуран сам да слике, њих 24, нису нимало изгубиле због тога на свој квалитет, што ћете и сами проценити. Слике су сада власништво Културног центра, а наш ликовни фонд тако је постао богатији за још 24 слика“, истакао је између осталог Братислав Валчић, заменик директора Културног центра.
Изложба
је најпре представљена онлајн, крајем потекле године, због епидемилошке
ситуације и мера које су биле на снази. А почетком фебурара месеца, поводом 135 година од рођења Христифора
Црниловића у Власотинцу, у галерији Културног центра приређена је изложба за
јавност, тако да сви који су желели, могли су да виде ову изложбу.
„Иако смо имали велико интересовање и других галерија широм Србије, одлучили смо да након Власотинца, изложба
Дарови дође у Манакову кућу, у Етнографски музеј где се и чува етнографска
збирка Христифора Црниловић. Током године организоваћемо изложбу и у другим
градовима у Србији“, додао је Братислав Валчић.
Директор Културног центра Бранислав Катић је на поклон Етнографском музеју уручио слику, коју је поред већ урађених слика за ову прилику урадио млади власотиначки сликар Александар Спасић.
О раду и настанку слика говорио је Јован Спасић, власотиначки сликар, док је аутор изложбе у кратким цртама подсетио на лик и дело Христифора Црниловића.
О Манаковој кући и Христифору Црниловићу
Манакова кућа потиче из 1830. године, а о њеном пореклу остале су многе приче. Ипак, Манакова кућа представља бисер старе балканске архитектуре грађен од опеке са дрвеном констуркцијом видљивом на фасади а састоји од неколико делова, каменог подрума, приземља и спрата. Управо на справу овог старог здања, од 1968. године смештена је стална поставка Христифора Црниловића, етнографа и сликара из Власотинца и носи назив „Народне ношње и накит централно балканског подручја из 19 и првих деценија 20. века“. Богат је опус Христифора Црниловића, који чува овај део Етнографског музеја. Ова поставка састављена је од 2600 предмета велике културне вредности, 1617 негатива –(плоча из ове збирке и објеката снимљених на терену), око 23000 странице рукописне грађе и више од 700 историјско – етнографских књига. Чини се да је највреднији део збирке управо народна ношња и накит који потиче са подручја јужне Србије, Косова и Метохије и Македоније. Збирку употпуњују примерци веза тканина, пешкира, торби, покућанства и пиротски ћилими. Посебну вредност има накит попут оног за главу као сто су дијадеме, почелице, тепелуци, игле, минђуше, укошњаци и подбрадници. Значајни део збирке јесу и делови кућа и покућанства: дрворебарени делови ентеријера градске архитектуре, прибор за ткање, пушење, музички инструменти, пусуде од керамике, фијанса, дрвета и метала. У збирци се налазе и делови алата који су коришњени у терзијском, кујунџијском и другим занатима. Христифор Црниловић је путујући по јужној Србији и Македонији прикупио најразличитије предмете који су данас делови ове збирке. Највећи део предмета он је прикупио у периоду између два светска рата, док је као наставник радио у Скопљу. Сви предмети збирке углавном сведоче о крајевима, обичајима и људима са краја 19 и почетка 20. века.
Христифор Црниловић рођен је 8. Фебруара 1886 у Власотинцу, умро је 5. Јула 1963 године. У родном граду звали су га Кица, али и Пустоод, због неразумевања начина на који је живео и чиме се бавио. Потиче из продице која је, сасвим неуобичајено за оно време, школова сву своју децу. Тако је он завршио тада чувену сликарску школу Ристе и Бете Вукановић, а потом своје школовање наставио на академији у Минхену. Поред обиласка терена и прикупљање етнографске грађе он се читавог живота бавио и својом професијом – сликарством. Био је познати сликар свога времена. Као педагог, био је професор и чувеном сликару Предрагу Пеђи Милосављевићу.