Прва недеља традиционалне манифестације „Лето у Власотинцу“ завршена је предавањем др Станислава Станковића, доцента Универзитета у Приштини, Филолошког факултета у Косовској Митровици, сарадника Института за српски језик при САНУ, предавача и професора Универзитета „Св Кирил и Методиј“- Филолошки факултет „Блаже Конески“ у Скопљу. Др Станковић је говорио на тему „Пустоодна светлост или четири кретања Христифора Црниловића“ 6. јула у Соби старе српске графике, у Завичајном музеју у Власотинцу. Присутни су ове вечери могли да чују о животу, а пре свега о раду овог знаменитог власотиначког педагога, сликара, етнолога… Као што је Христифор био комплексна личност тако је и његово стваралаштво било комплексно. Црниловић је поколењима, поред веома богате етнографске и етнолошке збирке, много слика, плодног педагошког рада оставио у наслеђе и 22.000 страница рукописа које су саме по себи велико благо, те само што је то урадио сврстава га у знамените личности времена у коме је живео.
„Његова рукописна грађа садржи 22.000 страница и представља један сложени, интердисциплинарни материјал, у рукописима он има и етнографију и етнологију и да је све то само по себи веома битно и значајно за културну баштину не само Власотинца и Србије него и шире. У свом раду Христифор је консултовао и познате научнике попут Јована Цвијића, Симе Трајановића и многе друге“, истакао је Станковић.
Животопис Христифора Црниловића приповеда о његовом вишеслојном и вредном сликарском, професорском и етнографском раду и то у контексту психосоцијалне матрице заједнице у којој је живео и стварао као и њеном односу према самом уметнику и његовом истраживању.
Говорећи о животу и раду Христифора Црниловића, др Станислав Станковић је његово стваралаштво поделио на четири кретања.
„Живот Христифора Црниловића пружа нам четири врсте слика и то слике уздижућег живота, то је део, сегмент његове биографије, затим слике заробљене светлости, то је део његовог сликарског опуса. Треће кретање представљају слике озарења које се односе на Христифоров рад као учитеља и професора. О томе сведоче говори његових ученика који су о Христифору управо говорили као о једном врсном и сјајном професору и педагогу. И четврто кретање представљају слике заборављеног сјаја које су његов етнолошки и етнографски рад“, каже Станковић.
„Црниловић припада кругу младих стваралаца и интелектуалаца који у првим годинама 20. века настоје да својом делатношћу донесу дух отворености и слободе, својствено свим уметницима. Сликарски таленат Црниловићев од почетка је праћен интересовањем за српску и балканску традиционалну културу. Из периода 1918. до 1926. године остало је сачувано око тридесетак слика у техници уља, пастела и угља. Већином су то студије женског акта и портрета којима је био у потпуности посвећен. Повлачењем из сликарства Црниловић се све више посветио етнографским истраживањима и колекционарству, сакупљању народних умотворина посветио се веома систематично, ослањајући се не само на своја запажања и проучавање народног живота већ и на проучавање познатих научника из споменуте области тог времена. Његова подела народних ношњи поклапа се са поделама дијалекатских граница, а то се види из грађе која нам је остављена у наслеђе“, додао је Станковић.
Црниловић је након сликарства свој живот посветио истраживању традиционалне народне културе централно балканског подручја. Може се рећи да су динамика, прогрес и лет у ново биле карактеристике целокупног Црниловићевог живота. Целокупан његов рад био је обележен модернизмом, професионалношћу, иновативношћу и оригиналношћу. Уз истовремену велику посвећеност традицији, јер нема модерно и ново без традиције.
О Црниловићу као сликару врло је мало записано, у отаџбини је био заборављен, ван земље постиже изванредан успех и изазива велику пажњу уметничког света.
„Црниловић је према суду историчара уметности припадао генерацији пленериста, сликара који су се крајем 19. и почетком 20. века супротстављали академизму и романтици историјског сликарства. Светлост је кључна реч Црниловићевог сликарства, са финим осећањем за пејзаже и актове. Актови су рађени претежно у техници пастела, осветљене сенке, све је на свом месту са осећајем вредности, линија и облика. Није пуко копирање природе већ фино осећање лепоте, облика, радости живљења, што представља и Кицину унутрашњу вокацију. Сав његов рад одише лакоћом потеза, нема ничег тврдог, све је акцентовано благом светлошћу која обасјава акт. У пејзажима све одише светлошћу а нека танана сенка провејава. Какав је био човек таква су му била и дела“, рекао је Станковић.
Говорећи о професорском раду Христифора Црниловића, који је назвао слике озарења, др Станковић је казао:
„Целокупан педагошки рад као и његова личност оставили су трагове и у сећањима његових савременика и ученика. За оне отворене и пријемчиве за Црниловићеву креативност и слободу личности то су биле слике буђења, надахнућа и озарења. За оне друге то су биле слике бесциљног лутања, слике без материјалног резултата и смисла. Црниловић је желео да отвори и прву уметничку школу у Скопљу, да уради нешто за будућа покољења са задатком прихватања даровитих индивидуалности и стварања и неговања публике , као и неговања сликарске уметности у овим крајевима. Но, није успео да реализује своју идеју и поред сагласности ондашњег министарства за отварање школе. Његов живот био је испуњен бројним одбијањима и неразумевањима. Томе у прилог говори и податак да је тек 1965. године, постхумно, отворена комеморативна изложба његових радова, коју су организовали његови ученици“.
Слике заборављеног сјаја је круг који говори о етнолошком и етнографском раду Христифора Црниловића.
„Црниловићев етнографски и етнолошки рад везан је за обилазак терена и прикупљање богате грађе из ових области. Христифор Црниловић обилазио је и истраживао терене у Македонији, Јужној Србији и на Косову и Метохији. Захваљујући њему данас имамо систематизовану и класификовану богату збирку етнографског и уметничког материјала који се чува у Манаковој кући у Београду. Она садржи 2.600 предмета од велике културне вредности, богату фотодокументацију, библиотеку са преко 700 књига и стручних часописа. Оно што ће се тек откривати је рукописна грађа са око 22.000 листова распоређених у 236 свезака. Везана је углавном за период између два светска рата и нешто мало за период после Другог светског рата.Обилазећи терен посебно је био заинтересован за накит, народну ношњу и текстилну орнаментику. Изучавао је народне обичаје и веровања те бележио усмено народно стваралаштво. Сачинио је и неколико нотних записа. Црниловић се трудио да остави објективно сведочанство, управо оно што је карактеристично за науку“, рекао је др Станислав Станковић.