Поводом Европске ноћи музеја Завичајни музеј у Власотинцу је приредио вече под називом „Кажу да камен може да проговори“, на коме су гостовали сликар Братислав Анђелковић – Бата из Вучја и филмски стваралац Небојша Илић Илке. Ово је била прилика за разговор о унији две уметности, сликарству и филму. Током разговора са публиком представљен је део стваралачког опуса два уметника, посебно онај део који је настао заједничком сарадњом, први и други део филма “Камен древног сневача”.
Вече је започела историчарка уметности Јасмина Златковић речима: “У почетку беше реч, па онда слика што замени хиљаду речи, и на крају Батине представе светаца и српских спаситеља који пружише уточиште и понудише мир. Прегршт је лепота које се могу изговорити о опусу Братислава Анђелковића – Бате из Вучја, али његова дела сама приповедају свеопште истине”
“Пут који је Бата из Вучја изабрао је је пут природе, пут вере и пут спасења. Свој таленат, тај дар од Бога, правично је искористио и племените материјале попут дрвета, камена и коже оживео сликама оних који су некада ходали путем мучеништва, а сада представљају оне које треба следити и у којима треба тражити спас“, додала је Јасмина Златковић.
Бата из Вучја је говорио о свом отвореном атељеу у кањону реке Вучјанке и подно Скобаљић града, говорио је о камену из Вучјанке који је оплеменио сликама светаца и важним историјским догађајима.
“Историја српског народа је тема којом се бавим у свом раду, византијско сликарство је оно што ме инспирише, српске средњевековне фреске су путоказ у моме раду. Ја сам и даље човек који ствара, а историчари уметности ће просудити када ћу постати сликар”, рекао је скромно велики сликар Бата из Вучја , који се својим делима давно сврстао у најбоље сликаре које Србија има.
Посебно је за публику била занимљива прича о сусрету Бате из Вучја и Милића од Мачве 1974. године у Белотићу, када је чувени сликар рекао да ће посетити Батину изложбу када буде у граду ни мањем, ни већем од Београда. И то се заиста десило у кући Ђуре Јакшића у Београду, деветнаест година након првог сусрета.
“Знам да сам тада положио испит након кога сам могао да сликам. Милић је пратио мој рад. Из Мачванске сликарске школе је потекло више сликара, али сваки од нас има свој пут и другачији сликарски израз”, додао је Бата из Вучја.
Све што је дотакао сликарском кичицом Бата је претворио у уметничко дело. Део његових минијатура је био изложен у Завичајном музеју. Његове чувене минијатуре су лоза Немањића на зрнима пшенице, Свети Симеон на чланку мрава донетог са Хиландара, Никола Тесла на тананој жици, Вук Караxић на перу за писање, свеци на палидрвцима.
Осликани предмети, слике на дрвету и камену, слике из циклуса о патријарху Павлу, Хиландарски крст са иконама Светог Сава, мајке Анастасије и Светог Симеона и овога пута је изложио у Власотинцу. Бата је сликао за бројне цркве и манастире, редовно учествује на хуманитарним изложбама и тако помаже онима којима је помоћ најпотребнија, пише поезију. Власотиначка публика га је и упознала најпре као песника.
О сликарском опусу Бате из Вучја говорили су и писали Милић од Мачве, Никола Кусовац, Ђорђе Кадијевић, Јован Јањић, а писали су и многи песници попут Добрице Ерића, Ратка Поповића, Матије Бећковића, Адама Пуслојића, Моше Одаловића, Љубивоја Ршумовића… Велики косовски песник Ратко Поповић се овом приликом уживо укључио у програм да проговори коју реч о сликару и песнику Братиславу Анђелковићу.
Сусрет са Небојшом Илићем свакако није могао да буде случајан, он је био судбински предодређен за два уметника. Илке је филмском камером први успео да проникне у суштину Батиног рада, да публици пренесе како то камен може да проговори више од речи и колико све то значи за српску духовност и уметност. Бата и његово сликарство важне су теме за Илкетов филмски рад. Заједничка сарадња која је резултирала филмовима “Камен древног сневача” I и II дала је могућност овим великим ствараоцима да своје две уметности представе и ван границе земље, да за то буду награђени на престижним филмским фестивалима у земљи и иностранству, да се многе филмске и културне манифестације отварају изложбама Батиних слика и пројекцијом Илкетових филмова. Круна њиховог заједничког рада је свакако Бронзани витез на Фестивалу “Златни витез” у Москви 2010. године.
Ова два врсна уметника најавила су и снимање трећег дела филма „Камен древног сневача“, а последњи кадрови ове трилогије ће вероватно бити снимљени у Јерусалиму.
Публика је током трајања Ноћи музеја имала прилику да погледа Илкетов филм “Мала Госпојина”, који је снимљен 2014. године у манастиру Раковица, на 4. Међународном сабору духовне поезије, који је отворен изложбом Батиних слика “Будимо људи” и пројекцијом Илкетовог филма “Камен древног сневача”.