У присуству поштовалаца стваралаштва, лика и дела велике српске песникиње Даре Секулић, у Соби старе српске графике, у Завичајном музеју синоћ је приређено уметничко вече под називом „Из друговања са Даром“. О Дари Секулић, познанству и дружењу са њом говорио је проф. др Станислав Станковић. Овим је настављена сарадња коју су заједно осмислили и покренули преставници Источног Новог Сарајева и општине Власотинце, односно представља сарадњу ,,Форум театра“ из Новог Источног Сарајева и Културног центра Власотинца у знак сећања на велику поетесу.
Уметничко вече почело је приказивањем документарног филма „Јека горе Петрове“, аутора Витомира Митрића. Реч је о документарном филму у коме књижевници, песници, књижевни критичари, професори говоре о стваралаштву и животу Даре Секулић.
Проф. Станковић је говорио о свом познанству, а касније и великом пријатељству са Даром Секулић, коју је упознао у Приштини. Он се осврнуо на Дарин пут од места рођења Кордунског Љесковца до Власотинца, а потом и Сарајева. Говорио је о свом познанству и друговању са једном од сигурно најважнијег представника српског послератног модернизма, подсетивши на Дарино учествовање на Песничком часу, традиционалној манифестацији која ће се ове године организовати по 30. пут. Ове вечери подсетио је на Дарин долазак у Власотинце и њених речи да су Власотинце и Ариље два најлепша места у Србији. Дари се Власотинце толико допало да је говорила: ,,Власотинце је мој мали завичај, заувијек“.
Наша варошица је за Дару била дом за којим је жудила и сан који никада није одсањан. Тако је шетала Власотинцем, посебно поред реке Власине, обилазила шуме, брала биље…
За време боравка у Власотинцу штампане су две њене збирке поезије „Реч се игра“ и „Брат мој Тесла“. Обе су награђене престижним наградама. „Реч се игра“ је добитник престижне награде „Печат вароши сремскокарловачке“ а „Брат мој Тесла“ добитник је Змајеве награде.
Синоћ је била и прилика да се испричају анегдоте и подсете на тренутке проведене са Даром, која је била тиха и ненаметљива и широј културној јавности не много позната.
Станислав Станковић је изнео и предлог да се песникињи Власотинце одужи постављањем спомен плоче.