У оквиру манифестације „Дани Власотинца“ синоћ је приказана пројекција позоришне представе „Коштана“, у режији Зорана Давинића, коју је извела група ентузијаста, глумаца аматера, тадашњих чланова КУД „Синиша Јанић“.
Захваљујући ВХС снимку који је сачувао Димитрије Валчић, на флеш пребацио Драган Здравковић Парца, дигитално обрадио и технички адаптирао Зоран Стојичић публика је имала прилику да погледа снимак представе изведене 6. априла 1996. године.
На овај начин одата је почаст преминулим актерима представе: редитељу Зорану Давинићу, глумцима: Велимиру Цонићу Калемару, Драгиши Петровићу – Чољки и Дивни Милосављевић, Новици Валчићу, који је био задужен за музику, Сретену Валчићу, члану оркестра, Радославу Радивојевићу, стручном консултанту, професионалном редитељу из Врања, Николи Живковићу Газибари, који је био задужен за сценографију и Ђорђу Симоновићу из техничке подршке.
Била је ово прилика да се власотиначка пубилика подсети свих људи који су се културом борили да једна мала средина попут Власотинца не утоне у просечности.
Део екипе који је далеко од родног Власотинца оставио је заувек делић срца на малој позоришној сцени. Они који живе у Власотинцу дошли су синоћ да се још једном поклоне публици.
На сцену је први изашао Димитрије Валчић који је играо Миткета.
„Много је емоција вечерас, много сећања. Било је ово неко друго време. Сви смо били блиски, били смо другови, пријатељи, родбина, поштовали смо једни друге. Уложили смо велики труд у ову и многе друге представе које смо тих година поставили на сцену“, присетио се Димитрије Валчић.
„Ово је оно наше што некада бејаше, сезона 1995/1996. године, време ентузијазма, љубави, дружења, шале. И ево нас после скоро тридесет година на истој сцени, као једна мала фамилија која је све чинила за добробит Власотинца. Можда ће се у будућности неки млади људи осмелити да преузму наше улоге и да увиде да је уметност израз душе, љубави према позоришту, писаној речи, према Власотинцу“, рекла је Јасмина Митровић, која је глумила Кату, Хаџи Томину жену.
Братислав Валчић, члан оркестра у представи и организатора ове вечери изразио је велико задовољство што је ова представа публици приказана преко филмског платна, изразио је жал што неких актера представе више нема међу нама и пренео поздраве чланова ансамбла који нису синоћ били у публици.
Устала је публика да их поздрави и аплаузом се захвали за ово лепо враћање скоро три деценије уназад, у добра стара времена којих се са носталгијом сећамо.
Фото Далибор Боце Илић