У оквиру овогодишњег програма Лето у Власотинцу синоћ је у сали Културног центра приређена пројекција филма „Коце заувек“, аутора Небојше Илића Илкета. Пројекцији су присуствовали Благоје Коцић, оснивач Хуманитарног удружења „Коце заувек“, његов син Коста, Братислав Петровић, председник општине Власотинце, Столе Филиповић, пуковник полиције у пензији, бивши начелник Полицијске управе Врање.
У Врању је 2. априла 2014. године угашен живот Немање Коцића. Плакали су сви. У знак сећања његова породица основала је Удружење „Коце заувек“, које броји 1050 чланова. У медицинској школи, чији је Немања био ђак, настао је Коцетов парк. А бреза коју је засадила Немањина најбоља другарица, његов је симбол. Зрак сунца појавио се рођењем брата Косте који је родитељима био све. Судбина је, нажалост, поново умешала своје прсте. Августа прошле године отишао је и најстарији син Никола, главни покретач свих активности удружења.
Из највећег људског бола проистекла је најплеменитија акција у оквиру које је прикупљено 9.378 боца крви или 4.500 литара течности која живот значи. Из највеће људске патње као феникс поникло је Хуманитарно удружење „Коце заувек“. Прикупљеном крвљу спашено је 28.134 људскa живота.
Отац храброст, отац челичног, а племенитог срца Благоје Коцић успео је назамисливо, успео је да у незаборав смести синове Немању и Николу.
Истовремено, Благоје на овај начин седмогодишњем сину Кости у аманет оставља емпатију, хуманост, човекољубље које је он показао када је то било најтеже, када је било скоро немогуће.
Филм који је синоћ власотиначка публика гледала је заправо прича о немерљивој људској снази, о племенитости из бола настале, о хуманости која нам је данас потребнија више него икада пре.
После дирљивих кадрова о Хуманитарном удружењу „Коце заувек“ који носе јаку поруку о храбрости, човечности и хуманости публици се обратио човек који поседује ове људске врлине, отац који се Храброст зове, Благоје Коцић.
„Био бих срећан да сам вечерас за овом говорницом неким лепим поводом, да говорим о успесима из своје каријере полицајца, о школовању и каријерама својих синова, али судбина је другачије одредила. Ми смо нашу мисију претворили у понос, потекла је река прикупљене крви. Ми нисмо спасили своје синове, али спашавамо друге животе“, рекао је Благоје Коцић.
„Причу о Удружењу „Коце заувек“ и породици Коцић испричао ми је професор Саша Станковић. Прихватио сам да снимим филм јер је то мој посао и моја мисија. Прича је имала другачији ток и требало је да се заврши кадровима када Косту 1. септембра у школу води најстарији брат Никола. У међувремену се десила нова трагедија тако да сам у једном тренутку одустао од филма. Због Благоја који је једна људска громада и његове породице ипак смо завршили филм, али нешто другачије. Коцетов парк заузима важно место у филму, спојио сам Бога и природу, што није страно ни у науци, ни у религији. Мати Јелена, монахиња Манастира Светог Пантелејмона у Лепчинцу ми је рекла „“Хвала вам што сте били умерени“. Трудио сам се да испричам тужну причу на људски начин, да не доливам уље на ватру“, рекао је аутор филма Небојша Илић.
Хуманитарно удружење „Коце заувек“ овом приликом уручило је захвалнице за несебично залагање, сарадњу и помоћ Удружењу „Коце заувек“.
Захвалнице су добили: Општина Власотинце, а признање је примио председник Братислав Петровић, у име Културног центра Власотинце признање је примила директорка Маја Марковић, у име Народне библиотеке „Десанка Максимовић“, захвалницу је примио директор Срба Такић. Ова признања добили су и сликар Властимир Стојановић и аутор филма Небојша Илић Илке, који је преко филмског платна учинио да Немања и Никола живе заувек.
„Након идеје за филм професора Саше Станковића, замолили смо Илкета да уради филмску причу како би остало сећање да је наш Немања постојао. Илке је са надљудском енергијом и потпуном посвећеношћу радио годину и по дана. Присуствовао је свакој нашој акцији. Наша даља мисија је да преко удружења чувамо сећање и на Немању и на Николу“, рекао је на крају Благоје Коцић.
