Уочи четрдесетодневног помена Синиши Павићу синоћ је у сали власотиначког Културног центра одржано вече сећања и комеморативни скуппознатом југословенском и српском сценаристи. Ово је била још једна прилика да се Власотинчани одуже свом пријатељу, комшији, свом суграђанину, да се још једном подсете на његово стваралаштво.
Вече сећања на једног од најплоднијих, најомиљенијих и најбољих телевизијских аутора одржано је у сарадњи са породицом Павић, Општином Власотинце, Културним центром и Народном библиотеком „Десанка Максимовић“.
Власотинчани су према Синиши Павићу имали посебан однос јер је он у души био Власотинчанин. Заволео је варош на Власини поред своје супруге Љиљане толико, да је у њој провео последњих 30 година живота. Он је истински био део ове вароши, волео је да попије кафу у Старом млину, да посећује догађаје у култури, да разговара са обичним људима.Био је драги гост где год би се појавио.Као остварен човек, био је приступачан, спокојан и сигуран у своје речи и дела.
„Синишу Павића доживљавали смо као нашег и тај се осећај није и неће променити након његове смрти. За нас у Власотинцу он није био само славни сценариста кога памтимо по великим серијима и сјајним ликовима, био је наш суграђанин, наш пријатељ, власотиначки зет, човек који је поред своје супруге заволео Власотинце. Желим да породици, али и суграђанима кажем да га нећемо заборавити. Напротив, већ радимо на томе да осмислимо начине на које ће Синиша Павић бити заувек део културног миљеа Власотинца“, рекао је између осталог Братислав Петровић, председник општине Власотинце.
Синиша Павић био је драги гост на многим културним дешавањима, аматерско позориште у Власотинцу било је једно од места које је Синиша Павић волео, посећивао и у коме је срео неке од својих будући сарадника. Осим пословне сарадње иза њих су остале деценије пријатељства.
„Пре више од тридесет година срели смо се управо на овом месту и од тад је кренула наша сарадња. Синишу памтим као човека громаду, генијалца у сваком смислу. Оно што је повезивало њега и наше место је дух, хумор и сличност нашег места са неким далматинским местом. Волео је да пише о нама, о обичном човеку и то на само њему својствен начин“, рекао је његов сарадник и пријатељ, глумац Предраг Смиљковић.
Доктор Слободан Давинић, интерниста нефролог још један од блиских сарадника и пријатељ Синише Павића истакао је:
„Синиша Павић био је хроничар не једног времена, него свих времена, прошлих, садашњих, чак и оних која ће доћи. Он је познавао и разумео људску душу, разумео човека са свим својим врлинама и манама. Разумео је друштвене прилике и односе и приказивао нам их на један ванвременски и само њему својствен начин. Зато су његове серије и филмови увек гледани, и приказују се изнова и изнова.“
Поред хумористичких серија, по његовом сценарију рађене су и драмске серије Бањица, Човек који је бомбардовао Београд, Последњи чин…
Доктор Давинић је истакао и то да је његова супруга Власотинчанка Љиљана Павић била неизоставни део његовог стваралаштва, његова највећа подршка а уједно и његов најжешћи критичар, како је рекао „без ње Синиша не би написао овако много и овако квалитетно“.
Слободан Терзић, драматург и човек који је дуго сарађивао са Синишом Павићем на многим телевизијским пројектима. Истакао је да су серије, може се слободно рећи, настале у уметничкој радионици породице Павић.
„Огромно дело које је створио нема упоредбе ни са једним другим, нити ће имати. Своју каријеру започео је серијом Дипломци и трајала је више од пола века. Роман Вишња на Ташмајдану одмах по изласку постао је бестселер. Павић је разумео да је тв серија роман двадесетог и почетка двадестпрвог века.Његове серије имају снажан печат његове личности.Својим деломобогатио је, насмејао и едуковао генерације телевизијских гледалаца јер су кроз његове ликове гледаоци могли да прате и разумеју свет у коме живе“, рекао је Слободан Терзић.
Владимир Павић, син Љиљане и Синише Павића, захвалио се организаторима скупа и обајснио да их је породица замолила да скуп не буде организован раније.
„Тата је заиста на први поглед заваолео ову средину и ово место, човек не може да бира где ће бити рођен, онда ради тамо где нађе посао, али ако има среће на крају изабере да живи оно што је по његовој мери и то је било наше и ваше место. Оно што је Слоба говорио да се по татиним делима могу реконстурисати догађаји, вероватно могу. Да нема уметности да овековчи ко су и шта су били људи, онда као и да нису били. Његове мисли и његова схватања разумео сам кроз дневнике које сам нашао а ту има свачега“, рекао је Владимир Павић.
Сценариста Синиша Павић рођен је 1933. године, 22. јануара у Сињу, дипломирао је на Правном факултету у Београду 1956. године. Пензију је стекао као судија, али Синишу Павића шира јавност заправо познаје као сценаристу најгледанијих телевизијских серија, по његовим романима настали су филм Вишња на Ташмајдану, легендарна серија Врућ ветар за коју су Власотинчани посебно везани јер је овде делом снимана, али и Отписани, Бољи Живот, Срећни људи, Породично благо, Стижу долари, Бела лађа, Јунаци нашег доба Бањица, Човек који је бомбардовао Београд, Последњи чин, Тесна кожа…