Власотиначка публика синоћ је присуствовала свечаној пројекцији филма “Наслеђе краља трубе“, Владимира Кајловица и Небојше Илића, у продукцији Милоша Крстића и Предрага Јаковљевића.
У филмској причи о најцењенијем трубачу са наших простора, краљу трубе, Фејату Сејдићу говорили су многи његови пријатељи и музички критичари, међу којима су: Влатко Стефановски, Раде Шербеџија, Зоран Христић, Петар Божовић, Бобан Петровић, Миша Радивојевић, др Јован Хаџи Ђокић, Чеда Марковић, новинари Александар Давинић и Милорад Цветковић…
Чеда Марковић је истакао да је Фејат Сејдић умео да удахне душу труби, Петар Божовић да је Фејатово стваралаштво део културне и музичке традиције, Влатко Стефановски да је уметник експериментисао са фолклором, Војислав Панић, џез критичар да је експериментисао и са џез традицијом. Сви актери филма јединствени су у утисцима да је реч о музичару са душом и огромном харизмом.
Колико је Фејат Сејдић био цењен у свету говори и прича др Јована Хаџи Ђокића да је у Паризу у продавници грамофонских плоча са простора старе Југославије пронашао само плоче Фејата Сејдића и Шабана Бајрамовића.
У екипи која потписује филм су и Ђорђе Стојиљковић, сниматељ и Далибор Илић, фотограф на сету. Кроз причу о Фејату Сејдићу публику води Жарко Самарџић, рођени брат прослављеног глумца и великог Фејатовог пријатеља Љубише Самарџића. Главни глумац и човек задужен за музику је унук славног музичара, Небојша Сејдић.
„Филм је био веома захтеван, требало је много локација, много саговорника, много техничке логистике. Није ово само прича о труби као инструменту, ово је прича о духовној вертикали човека који је оставио поруку да треба и у највећој популарности бити свој, бити једноставан, бити човек кога поштује цео свет, цела једна сцена у Србији на којој су књижевници, музичари, новинари… На овом филму се ваљано радило скоро седам година. Много људи је било укључено у пројекат, међу њима и моји пријатељи Милош Крстић и Небојша Илић. Ово је аманет да човек мора да има своју духовну вертикалу, да буде свој, да сачува част и образ. То је отприлике једна тестаментална порука Фејата Сејдића. Он је био генијалац, господин, виртуоз трубе, човек у белом шеширу и оделу.Требаће још много година да се појави такав звук трубе. Памтим 2017. годину и мој последњи разговор са Фејатом у његовом дому у Бојнику. Фејат је доживео само почетак снимања, али не и пројекцију филма“, рекао је Милорад Цветковић, доајен српског новинарства.
Власотиначкој публици захвалио се и продуцент филма Милош Крстић.
„Веома је тешко говорити о Фејату Сејдићу као човеку. Моја идеја је била да испричамо причу, не само о музици, већ да причамо о Фејату као човеку, што мора да се чини са саосећањем и изузетним поштовањем према једној племенитој личности. Фејат Сејдић је као музичар био господин. Он је цео свој живот и радни век посветио породици, музици и очувању традиционалне и ромске музике у нашој земљи. Такви људи се рађају једном у хиљаду година и ја бих био срећан да упознам још једног Фејата. Нисам жалио своје време и новац да га сачувам и овековечим на филмском платну. Ово није крај приче о Фејату, ускоро ће бити снимљена ТВ серија, а потом и документарни филм о њему“, истакао је продуцент Милош Крстић.
Говорећи о животној причи славног трубача и идејама са којима се кренуло у реализацију пројекта Милош Крстић је истакао:
„Филм је животна прича једног од најцењенијих трубача са ових простора. Талент који је овај човек имао, али и однос према том таленту нам је отварао сва врата. Звук његове трубе продирао је и до најтврдокорнијих срца. Последњи дани живота Фејата Сејдића су уједно и почетак његове филмске приче. Човек који је потекао из малог места на југу Србије. Он је рођен у Бојнику, малом месту на југу Србије и то не у центру Бојника већ у Бојничкој циганмали. Рођен је и одрастао у беди, а живот је провео као господин у сваком смислу те речи. Његов пример је аутентичан и упечатљив за оно шта значи бити Човек без обзира на околности. Данас су људи избрисали из речника и избацили из живота част, достојанство, образ,.. Фејат нам је показао шта значи бити частан достојанствен и поштен човек. У филму смо показали и време када се труба свирала због љубави и ентузијазма, а не као данас због бакшиша и новца“.
Оркестар Фејата и Небојше Сејдића употпунио је вече власотиначкој публици својим наступом након пројекције филма. Небојша Сејдић, унук виртуоза на труби показао је да достојно наставља пут који је његов деда трасирао пре много деценија. Наступ су завршили чувеном композицијом „Фејатова дирлада“.
Вече је завршено коктелом на коме је највише дегустирано “филмско” вино из дадиначке винарије „Крстић“.
