У организацији Културног центра синоћ је отворено јубиларно, двадесето „Лето у Власотинцу“. Ова вишенедељна манифестација је током две деценије трајања својим садржајима и квалитетним програмима обележила време у коме је организована.
Славећи двадесетогодишњи јубилеј организатори су испоштовали традицију да манифестација почне наступом најмлађих учесника.
На самом почетку програма у центру града наступили су предшколци, две групе припремног предшколског програма из “Дечје радости” и „Колибрија“. Прва група извела је игре: “Једино другарство нема крај” и музички спот Бајаге и малишана. Њихове васпитачице су Надица Јовић и Сањица Крајиновић. Предшколци из Колибрија извели су фолклорну игру под будним оком својих васпитачица: Биљане Живковић, Биљане Јовић и Сузане Филиповић.
Најмлађа група Културно-уметничког друштва „Црниловић“ извела је кореографију „Ја посејах лубеницу“, забавишне групе су се представиле кореографијама „Дивна, Дивна“ и „Дуње ранке“, док је Школски тим извео Игре из Лесковца, све у кореографији Марка Стојковића.
Након дечјег музичког програма у сали биоскопа приказан је документарни запис „20 година ЛУВЛ-а“, Небојше Илића Илкета као својеврсна ретроспектива програма које је Културни центар приређивао током две деценије трајања.
Многа деца која су наступала на овој манифестацији сада су родитељи и гледају своје малишане на позорници, многи учесници сада су дубоко закорачили у зреле године, многи доајени власотиначке културе нису више са нама, али су сви оставили траг у нашој култури и нашли своје место у филму. У холу је приређена и изложба фотографија инспирисаних филмом. Двадесет фотографија за двадесет година трајања.
„Двадесет успешних година у реализацији ове манифестације је за нама и веома смо поносни на ту чињеницу. Првобитна идеја да се током лета у Власотинцу организују културна дешавања, да се по квалитету и разноврсности програма приближимо великим градовима, резултирала је чињеницом да сваког јула имамо вишенедељни програм богат музичким садржајима, изложбама, промоцијама књига, дечјим представима и пројекцијама филмова. Током две деценије трајања нашим сценама прошло је хиљаде учесника програма из земље и региона, а пратиле су га на десетине хиљада посетилаца“, истакла је Маја Марковић, директорка Културног центра у уводној речи.
Она се потом осврнула на значај филма и на све оне који су заслужни што је „Лето у Власотинцу“ постало један од симбола наше културе.
„Филм и изложба инспирисана филмом Небојше Илића Илкета имају задатак да нас подсете на године и деценије трајања, на многе учеснике и оне људе који су пратили наше активности. Предано радимо и брижљиво чувамо све филмске записе о ономе шта смо чинили и шта сада чинимо. Захвалила бих се овом приликом и неуморној екипи Културног центра која одговорно и посвећено ради на манифестацији. „Лето у Власотинцу“ постало је једна од наших најважнијих активности у годишњем плану рада. Посебно бих се захвалила локалној самоуправи која има разумевања за нас и подржава наше програме јер без те подршке не би смо имали квалитетан програм. Наравно, захваљујем се цркви, свим установама, предузећима, удружењима и организацијама које сарађују са нама. Сваке године у организацији „Лета у Власотинцу“ правимо искораке и постављамо више циљеве како би смо квалитетним програмом окупили што више публике. Тако је било и током припреме овогодишњег програма. Сигурна сам, драга публико, да ћете током јула месеца уживати у свему што смо за вас припремили“, рекла је директорка Марковић, отварајући овогодишње „Лето у Власотинцу“.
„Документарни запис који ћете вечерас видети је драгоцен и веома значајан за нас у Власотинцу. Видећемо људе који више нису са нама. Посебан акценат сам ставио на та сећања. Ова ретроспектива је непроцењива у смислу локалне приче и засигурно ће будућим генерацијама добро доћи за неке нове приче и истраживања“, истакао је Небојша Илић.
Уследило је дирљиво сећање на прве кораке организатора да осмисли програм „Лета у Власотинцу“, на развијање и богаћење новим садржајима, на бројне учеснике који су део ове дводеценијске приче, на многе људе који су као културни посленици прешли у легенду, али и на оне чије време тек долази.
