Традиционална дводневна манифестација „Дани Христифора Црниловића“, којом Културни центар обележава годишњицу рођења овог познатог Власотинчанина, данас је почела изложбом “Фотографије Христифора Црниловића“. Наиме, у галерији Завичајног музеја присутни су били у прилици да виде само мали део збирке овог познатог сликара. Присутне је најпре поздравила директорка Културног центра Маја Марковић, подсећајући да данашњом изложбом и презентацијом о животу и делу овог знаменитог Власотинчанина не само да обележавамо 140 година од његовог рођења већ и чувамо сећање на познатог сликара, етнографа, етнолога и професора.
„Данас ћемо вам открити само делић оног што је он снимио на терену. Његова богата заоставштина чува се у Етнографском музеју и Манаковој кући у Београду. Задатак Културног центра је да помогне да се од заборава сачува све оно чиме се Црниловић бавио“, истакла је Маја Марковић.
Она се овом приликом захвалила присутним ученицима и њиховој професорки Ивани Стојковић, што редовно посећују музеј.
„Црниловићево стваралаштво у области фотографије је непревазиђено. Своју прву фотографију израдио је 1919. године, најпре је сликао чланове своје породице а касније је сликао градску и сеоску архитектуру, сликао је народне ношње, разне артефакте. Трудио се да оно што фотографише буде што реалистичније, да фотографија буде као документ, да осликава време, простор и место у коме је настала“, говорећи о изложби, казао је Вељко Валчић.
Вељко Валчић је потом у краткој видео презентацији присутне упознао са животом и делом Христифора Црниловића:
„Иако је био веома добар сликар, мање познат у Србији него ли у иностранству, после прележаног тифуса више није могао да слика, руке су му дрхтале. Христифор се посвећује истраживачком раду, прикупљању и чувању од заборава културног наслеђа Срба у јужној и југоисточној Србији, Косовско-Метохијској области и Македонији. Иако је за живота био несхваћен од својих савременика оставио је изузетна сликарска дела али и етнографску збирку која се данас чува у Манаковој кући у Београду“.
Цела збирка представља својеврсни музеј. Садржи 2600 предмета одеће и накита, старих новчића, оружја из старословенског периода, средњег века, колекцију традиционалне народне керамике, дубореза и градског покућанства. Саставни део збирке је и 22000 страна рукописне грађе, 1711 фотографско-документарно-уметничког материјала у форми негатив филмова и стаклених плоча. Уз то поседује библиотеку од 674 књиге. Збирка је јединствена целина, која представља саму срж културног наслеђа централног Балкана.
Христифор Црниловић рођен је у грађанској породици у Власотинцу. Школовао се у Власотинцу и Лесковцу, потом је своје образовање наставио у Минхену и Ајхену, у Немачкој. По завршетку сликарске академије као професор сликарства радио је у Скопљу и Неготину.Учесник је балканских ратова и Првог светског рата.