У Завичајном музеју синоћ је представљена књига поезије „Док срце немо вришти“, професора др Предрага Јашовића.
Песник, књижевни критичар, есејиста, уредник и универзитетски професор др Предраг Јашовић једна је од најзначајнијих фигура на нашој књижевној сцени. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради као професор на мастер и докторским студијама на Академији васпитачко-медицинских струковних студија, на одсеку за васпитаче у Алексинцу.
Професор Предраг Јашовић до сада је објавио 48 књига, више од 250 научних радова, монографија и уџбеника, као и седам песничких збирки. Његова поезија превођена је на енглески, немачки, француски, руски, украјински, македонски и румунски језик.
Његова последња збирка „Док срце немо вришти“ наставак је претходних збирки поезије и 30 година песничког рада.
„Са сазревањем сазрева и поезија, сазрева израз, сазрева језик у коме се ми непосредно догађамо јер се изван језика нико не догађа. Изван језика не постојимо. Ми који имамо привилегију да пишемо, имамо привилегију да се додатно у језику потврђујемо са једног аспекта, а са другог аспекта имамо и одговорност више“, истакао је професор др Предраг Јашовић.
Књига је представљена кроз разговор Јелене Јанковић, песникиње и председнице Удружења писаца Лесковац.
„Сликовите представе, њихова дубока мисаоност и наративно, не пребрза значењска вишеслојност оног што песник пева и опева, иако неуобичајено учестале, омогућиле су песнику, да у потпуности одрази своје унутрашње стање, да себе препише на папир, као и да дослика своје окружење и услове живљења…“, записао је између осталог рецензент Александар Б. Лаковић.
По његовим речима, приликом ишчитавања и упознавања са целовитим песништвом Предрага Јашовића, прва импресија која обузме читаоца јесте присуство страствености и завидне емотивности, уочених готово у свакој песми, и у већини стихова.