Научним скупом у Власотинцу на тему „Развој музејске делатности на југу Србије“ јуче, 25. јуна је завршен пројекат истог назива који је Културни центар реализовао под покровитељством Министарства културе. Образлажући зашто је одобрено финансирање пројекта из Министарства културе су стигле речи похвале:
„Ово је пројекат трагања за најбољим музеолошким, односно музејским праксама у широј околини Власотинца. Каснију примену у раду, као професионализацију струке сматрамо од особите важности“.
У име организатора и домаћина скупа учеснике је поздравила, Маја Марковић, директорка Културног центра.
„Хвала вам што сте објавили своје радове у Тематског зборнику радова „Развој музејске делатности на југу Србије“, хвала вам што сте помогли да приредимо ово вредно издање, које ће у годинама које долазе бити од помоћи за даља истраживања ученицима, студентима, истраживачима, културним и просветним радницима. Представљањем Зборника и презентацијом ваших радова на данашњем научном скупу ми завршавамо пројекат који смо реализовали под покровитељством Министарства културе, које је издвојило 800.000 динара за пројекат“, истакла је директорка Маја Марковић.
„Имао сам жељу да на једном месту окупим музејске стручњаке, али и представнике других културних и образовних установа. Намера је била да сви заједно изнесемо своја размишљања о непокретним културним добрима, археолошким локалитетима, манастирима, црквама, меморијалима, значајним објектима јавне и стамбене архитектуре, музејима, музејској едукацији и вредним музејским збиркама, те да на тај начин дамо допринос очувању културне баштине за будуће генерације. Желели смо да проговоримо о значају културе југа Србије“, истакао је Александар Динчић, уредник издања.
По његовим речима, културна историја је вечна, а њена вредност увећаваће се са протоком времена. Изласком из штампе Тематског зборника радова, пажња стручне, научне и шире културне јавности усмерава се ка културном простору југа Србије и његовом богатом наслеђу.
Динчић је истакао да ова публикација отвара нове могућности за даља културолошка истраживања и подстиче развој научних проучавања културног простора јужне Србије.
Научни скуп на тему „Развоја музејске делатности на југу Србије“, у организацији Културног центра Власотинце и уз велику подршку Министарства културе, био је први научни скуп у Власотинцу на коме је разматрана ова проблематика.
У Зборнику су објављена 22 рада научних радника и истраживача из Београда, Ниша, Прокупља, Куршумлије, Крушевца, Трстеника, Лесковца и Власотинца.
У раду скупа учествовали су: др Јелена Вукчевић, виши кустос Музејске збирке Народног универзитета Трстеник, др Милан Савић, археолог, Сања Рутић Воротовић, виши кустос историчар – Народни музеј Крушевац, Верољуб Трајковић, музејски саветник историчар из Центра за истраживање и проучавање културно-историјске баштине југа Србије – Лесковац, мср Драган Теодосић, виши архивист Архива Југославије Београд, Исидора Стојановић Теодосић, архивски саветник Историјског архива Београд, Дарко Жарић, Народни музеј Топлице, Александар Динчић, Народни музеј Ниш, Вељко Валчић, мастер историчар, Завичајни музеј Власотинце, Драган Видосављевић, православни катихета – Власотинце, Саша Станковић, професор српског језика и књижевности – Власотинце, Новица Тричковић, кустос, историчар у пензији.
Један број аутора је оправдано био спречен да учествује у раду начног скупа, али су они доставили своје реферате.
Александар Динчић се овом приликом захвалио свима који су помогли да ова публикација угледа светлост дана: проф. др Радмилу Пекићу са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, доц. др Јовану Алексићу са истог универзитета, др Ивану Бецићу из Института за српску културу у Лепосавићу, који су подржали иницијативу да се научни скуп организује у Власотинцу, а уједно су и чланови уредништва, проф. др Дејану Антићу, државном секретару у Министарству културе, који је у великој мери допринео реализацији овог пројекта. Динчић је упутио захвалност и колегама из Културног центра Власотинце: директорки Маји Марковић, Братиславу Валчићу, Весни Милтеновић, Бобану Димитријевићу, Снежани Ђокић и Миљани Гроздановић.
