Ове године музички део програма „Лета у Власотинцу“ веома је разноврстан. До сада је публика имала прилику да слуша духовну, традиционалну, староградску и рок музику. Вечерас је на велику радост Власотинчана организован концерт фадо музике у извођењу ансамбла „Saudade“. Ова млада екипа талентованих и школованих музичара постоји тек годину дана, а већ има запажене наступе и концерте. Ансамбл „Saudade“ истражује границе између изворног и модерног фада увођењем других инструмената који доносе нови приступ песмама легендарних фадо извођача попут Амалије Родригез, Маризе, Кармињо, Криштине Бранко. Солиста у ансамблу је сопран, Анастасија Мињевић, Милица Божовић свира контрабас, Никола Буровић свира гитара, а за клавијатурама је пијаниста, Иван Илић.
У дворишту Културног центра они су вечерас својом музиком успели да пренесу дух Португала. Створили су невероватну атмосферу у којој је фадо одзвањао у аутентичном извођењу домаћих музичара.
Питали смо Анастасију Мињевић, која се дуго бавила оперским певањем шта је одлучило да се окрене фаду?
„Разлика између фада и оперског певања је пре свега у тој једној слободној интерпретацији коју нуди фадо као такав. Више се ослањате на емоције, на свој глас и таленат, нема ту толико технике. Наравно, мени оперска техника помаже да добијемо извесне боје у фаду. Али, опера је врло стриктна што се тиче правила и технике како се пева, а фадо је тај који мора да изнесете првенствено душом. Тек онда ће се чути и та боја, и глас и све остало. И тематски постоје разлике између оперске музике и фада. Фадо се више бави интимним темама, људским емоцијама и животима, док је опера фокусирана на неке мелодраматичне или херојске заплете. Емоција је потпуно другачија, мени даје више слободе да искажем све оно што осећам, да не будем спутана тим неким техничким захтевима који су очекивани у оперском певању“, каже бескрајно харизматична Анастасија Мињевић, која је соло певање дипломирала у класи професорке Јасне Шаиновић, а специјалистичке студије завршила у класи професорке Оливере Грујић Славић.
По њеним речима, клавир није типичан инструмент у фадо саставима, мада се све чешће виђа, уводе га и други фадо музичари широм света.
„Наша идеја је да добијемо тај један камерни звук, са друге стране не бежимо од тога да и неке друге инструменте попут перкусија, које јесу заступљене у фаду, убацимо у наш репертоар. Чак смо размишљали о некој колаборацији са гудачима и неким већим саставом. Надам се да ћемо испробати и ту врсту експеримента. Али, пре свега, треба да чувамо традиционално, да не побегнемо од те основне есенцијалне емоције“, додаје ова талентована солисткиња.
Ансамбл „Saudade“ постоји тек годину дана, током којих се десило пуно важних концерата, велики Коларац, снимање за РТС и Радио Београд. Концерт на Банском двору био је један од значајнијих.
Судећи по озбиљности са којом предано раде негујући ову музику вероватно ће остварити свој сан да наступају у Португалу, изворишту фадо музике.
Овај традиционални музички жанр настао је у 19. веку у сиромашним лучким четвртима Лисабона, а препознатљив је по сетним мелодијама и емотивним стиховима који говоре о чежњи, мору и тешком животу. Ова музика је 2011. године уврштена на УНЕСКО-ву листу нематеријалне културне баштине.