Невероватну атмосферу и штимунг вечерас су на концерту у дворишту Културног центра направили Бода и Иван, један професор музике и један лекар.
Слободана Митића, професора виолине у Музичкој школи „Станислав Бинички“ и др Ивана Димитријевића, хирурга у Општој болници Лесковац спојила је љубав према музици, сличан музички сензибилитет и сценски наступ. Заједно наступају већ четири године. Вечерас су у Власотинцу једно хладно јулско вече претворили у музички догађај за памћење. На свом репорторау имали су песме: Дада Топића, Франа Ласића, Генерације 5, Бобе Стефановића, Бисере Велетанлић, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Леа Мартина, Ђорђа Балашевића, Оливера Драгојевића, Бориса Режака, Славка Бањца, Парног ваљка, Индекса, Дина Мерлина, Томе Здравковића… Посебан осврт посвећен краљу ромске музике, Шабану Бајрамовићу извођењем његових бројних песама.
Бода и Иван, људи посебног сензибилитета, емотивним извођењем песама срце су оставили на сцени.
„Музика коју свирамо је оно што бисмо ми волели да неко нама свира. Ни за власотиначку публику нисмо прецизно припремили репертоар. Биће то ствар тренутка, инспирације, како нас понесе публика и емоције. Свако наше извођење има и примесе класичне музике“, рекао нам је непосредно пре концерта Слободан Митић, верујући да киша неће да поквари концерт.
„Да ли знаш да те волим“, „Љутиш се без везе“, „Ти само буди довољно далеко“, „Кажу ми да још си сама“, „Мило моје“, „Љубав је само рјеч“, „Све што знаш о мени“, „Одисеја“, „Нећу сребро, нећу злато“, „Господска улица“, „ Зелена си ријека била“, „Далеко негде, ко зна где“, „Златни дан“, „Дођи“, „Марушка“, „Два смо света различита“, „Што је тужна ова ноћ“, „Сањам“, „Јел Сарајево гдје је некад било“, „Bella ciao“, песме су које су са публиком поделили суседи из Лесковца..
