Након тринаест година паузе, академски слкикар Јован Спасић поново излаже у Власотинцу. Изложбу слика „Немогуће бекство“ приредио је Културни центар у оквиру програма „Лето у Власотинцу“.
„Последњи пут Јован Спасић је у Власотинцу имао самосталну изложбу 2013. године. У међувремену је излагао широм Србије, учествовао је на нашим колективним изложбама и у многим пројектима са Културним центром. Изложба „Немогуће бекство“ је до сада била у многим галеријама широм земље. Ја се надам даљој сарадњи и новим изложбама Јована Спасића“, истакао је Братислав Валчић, организатор ликовног програма у Културном центру и члан Општинског већа задужен за културу.
Он је потом подсетио на речи историчарке уметности, Соње Милићевић приликом отварања изложбе у Рашкој.
„Јован Спасић приликом артикулације аутопортрета и неколико портрета, прибегава мултипликацији изолованих субјеката и опредељује се за моћан говор њихових унутрашњих стања… Као неопходну компоненту креативности, Спасић на оригиналан начин интегрише монохроматске, готово фотореалистичне портрете са искуствима апстрактног експресионизма и поп-арта, градећи нов контекст и алудирајући на изложеност савременог човека различитим изазовима актуелног окружења. Елементи експресионизма стављени су у службу мотива. Спасић нашу пажњу усмерава на лица, којима се морамо бавити појединачно, јер сваки мултипликовани (ауто)портрет представља индивидуу као амбивалентно биће – једно је стварно, а друго обликовано према изазовима актуелног окружења. Истражујући тему индивидуалног, кроз емоционална стања ума која покушава да сакрије (или покаже), Спасић нам заправо сугерише како је лице често маска, компромис. Ипак, свако значење исписано је на лицу и немогуће је претварати се да не постоји, па је бекство немогуће. Прави изазов радова Јована Спасића лежи у овој контрадикцији“, речи су Соње Милићевић.
„После дужег времена враћам се у своје Власотинце, у обновљену галерију Културног центра. Изложба „Немогуће бекство“ је изложба о човеку, о његовим унутрашњим стањима јер сваки човек има потребу да истакне или сакрије неку емоцију. То се на мојим сликама може видети кроз потез, кроз текстуру и саме портрете у зависности у ком смеру гледају. Ово је једна од мојих омиљених изложби“, истакао је млади сликар Јован Спасић и захвалио се директорки Културног центра Маји Марковић, Братиславу Валчићу, својој породици, сликарима и колегама које су га подржале.
Вечерашњу изложби отворила је Маја Марковић, директорка Културног центра захваљујући се публици која је дошла у великом броју.
„Посебно бих се захвалила аутору изложбе, Јовану Спасићу и његовом брату Александру за дугогодишњу и изузетну сарадњу са Културним центром. Вечерашњом изложбом закорачили смо у пету недељу трајања „Лета у Власотинцу“. Изложба ће бити отворена наредне две недеље“, рекла је Маја Марковић.
Академски сликар и ликовни педагог Јован Спасић дипломирао је на сликарском одсеку Факултета уметности у Нишу, у класи професора Братислава Башића, код кога је завршио и мастер срудије.
До сада је самостално излагао: у Монтани, Приједору, Београду, Крушевцу, Бачкој Паланци, Гроцкој, Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Великој Плани, Врању, Пироту, Ћуприји, Рашкој, Вучју, Лесковцу и Власотинцу. Бројне су и његове колективне изложбе.
Међу најзначајнијим наградама Јована Спасића свакако треба издвојити: прва места на 55. и 59. Октобарском салону у Лесковцу 2017. и 2021. године, откупну награду „Матићу у част” у Ћуприји 2020. године, прво место за карикатуру на тему вина 2016. године у Власотинцу, као и друго место на истом конкурсу две године раније. Јован Спасић је био и свеукупни победник на Светосавском ликовном салону у Вучју 2014. године, а добитник је и награде „Гмитар Обрадовић” за препознатљиви ликовни израз у школској 2011/2012. године у Средњој уметничкој школи у Лесковцу.
Поред тога што редовно излаже на Ликовном салону – ликовни ствароци Власотинца, Јован Спасић редовно држи ликовне радионице за ученике основних и средњих школа и учествује у организацији ликовних конкурса за децу. Он достојно наставља пут који су деценијама уназад трасирали Јован Ђекић, Небојша Митровић Пуша и Никола Живковић Газибара.