Власотиначка публика је синоћ имала прилику да се насмеје до суза, али и да се дубоко замисли на крају најновије монодраме Драгана Боже Марјановића „ЕЈ АЈ“. Након београдске и лесковачке публике деветнаеста монокомедија лесковачког глумца изазвала је и код наше публике салве смеха, аплаузе и размишљање о отуђењу човека у ери убрзаног напретка технологије и развоја вештачке интелигенције.
„ЕЈ АЈ“ је духовита, непосредна и помало провокативна монодрама која кроз хумор, апсурд и директан контакт са публиком истражује наш однос према технологији која све више зна о нама и можда нас понекад боље разуме него што бисмо желели.
То је пут од метле до вештачке интелигенције, од „ма то је све фејк“ до питања које ипак морамо да поставимо: ко је данас паметнији – човек или машина. Божа Марјановић нам показује шта се догоди када човек који је навикао да се ослања на сопствену памет почне да разговара са вештачком интелигенцијом.
„Увек се трудим да, пре свега донесем хумор, прави, изворни јер је то оно што публика очекује од мене. Надам се да ће тако бити и овога пута. У питању је прича о технологији која је свеприсутна данас. Ово је прича о вештачкој интелигенцији, у ствари прича о нашем односу према томе и колико нас она боље разуме него што бисмо желели и да се можда превише ослањамо на њу. Сведоци смо да смо сви њени конзументи, чак и претерано.
-Тема је веома актуелна?
„Да, тема је врло актуелна, испричана на један веома занимљив начин како би била пријемчива и разумљива публици. Са друге стране она носи поруку и подсећа људе да треба да се замисле. У једном тренутку при крају представе јунак каже „Развили сте технологију да повежете људе, а онда сте толико добро повезали уређаје да сте помало заборавили на људе“. И то је једна велика истина. Данас је највећа опасност савременог човека реченица „Само да погледам нешто у телефону“. Човек крене да нешто види и за 45 минута зна како се прави кућа од блата у Камбоџи, како се дресира папагај, како се поправља трактор из 1968. године, а заборави колико је сати“, каже глумац који се одлично пронашао у овом жанру.
-Ипак не можемо без вештачке интелигенције?
„Не можемо јер је то цивлизацијска ствар. Можда се не допадне нама из неких других времена, али младима је ово свакодневица и оно што их очекује у будућности. Како ће да се развија не знамо, али се надам да ће бити у неком бољем, контролисанијем правцу“, истиче Божа Марјановић.
-Да ли је лакше причати кроз хумор о толико озбиљним стварима?
„Ово је једна занимљива тема са доста хумора, али ја кроз тај хумор покушавам да причам о отуђењу човека од човека, да укажем да смо заборавили једни на друге, да се понашамо као да имамо превише времена, често ствари одлажемо за касније, а заправо немамо времена, оно неумитно пролази. Неке ствари мора да освестимо и урадимо на време јер се оно не може вратити“, поручује прослављени глумац и то исто ради са сцене.
Потпуно схватајући потребу сваког човека за хумором, смехом и радошћу, који су најбољи лек за савременог човека, Драган Божа Марјановић на хумористичан и забаван начин говори о великим темама терајући публику на смех и дубоко промишљање.