Поводом Светог Николе, градске славе Културни центар је у Галерији на Нешићевом кеју приредио пригодан програм. Присутни су могли да уживају у сликама насталим на колонији „Скобаљић град“, коју је организовао Братислав Анђелковић, Бата из Вучја. Јереј власотиначке цркве о. Никола Пешић говорио је о значају славе и лику Светог Николе, заштитника Власотинца. Јован Јањић, писац у чијем опусу централно место заузимају дела с црквеном и хришћанском тематиком, и главни и одговорни уредник Удружења књижевника Србије, говорио је о Стицању светости на лику и примеру упокојеног патријарха Павла.
„Дом културе из Вучја и Културни центар Власотинца су се пре пар година побратимили и то говори о доброј сарадњи коју смо имали и коју ћемо имати и у наредном периоду. А када говорим о колонији „Скобаљић град“ морам да истакнем да је она свој рад започела 2003. године и да окупља еминентне сликаре из Војводине, Прокупља, Ниша, Лесковца, Власотинца и иностранства. Слике које су настале на овој колонији красе многе галерије широм Србије. Имамо и праксу да увек позовемо у госте младог уметника, ове године са нама се дружила Петра Јовановић, ученица четвртог разреда школе у Губеревцу, чија је слика ове вечери изложена у Галерији. Слике које ћете вечерас видети говоре много више о сликарима јер оне су огледало душе сваког уметника“ , рекао је ове вечери Братислав Анђелковић, Бата из Вучја, који за себе каже да припада исто онолико Власотинцу колико и Вучју.
Честитајући Власотинчанима градску славу, свештеник Никола Пешић говорио је о значају градске славе и Светог Николе, и између осталог казао:
„Велика је срећа да један народ има добре светитеље, добре узоре, који су сачувани у православној вери, у хришћанству, као узори човечности и људскости, и њихова човечност, врлина, подвиг и труд је био такав да није завредио пажњу времена у коме су живели него су надишли време управо због тога што су се читавог живота држали вечности. Данас се мошти Светог Николе налазе у италијанском граду Барију, делом су у Венецији, а делом у Москви“.
Књига „Будимо људи – живот и реч патријарха Павла“, аутора Јована Јањића 2009. године била је најтиражнија књига у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Поред више издања на српском језику преведена је и штампана на француском, руском, румунском, македонском и руском језику.
Сам животни пут патријарха Павла је за нас једна поучна прича. Патријарх Павле се са свиме носио храбро, достојанствено, часно и није се склањао ни пред чим. Саветовао је, чинимо тако да наше дело иде у три правца: у висину, ширину и дубину. У славу Бога, на корист рода, а себи на спасење. По њему је свако време – време спасења. Јер, у суштини, све зависи од нас самих. „И у најбољем времену можемо изгубити и образ и душу , а у најгорем и у најтежим приликама можемо да сачувамо и образ и душу.
Будимо људи аманет је патријарха Павла.
Јован Јањић, писац, у чијем опусу централно место заузимају дела с црквеном и хришћанском тематиком. Главни и одговорни уредник издавачке делатности Удружења књижевника Србије.
Књига „Будимо људи – живот и реч патријарха Павла“ године 2009. била је најтиражнија књига у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Поред више издања на српском језику, преведена је и штампана на француском (два издања), руском (два издања), румунском (више издања), македонском језику… И књига „Будимо људи – поуке и поруке патријарха Павла“ објављена је на руском језику (два штампана и једно звучно издање), као и претходна, у издању Православног Светотихонског хуманитарног универзитета у Москви.