Поводом Националног дана књиге који се обележава 28. фебруара у Народној библиотеци „Десанка Максимовић“ приређено је представљање књиге „Власотинце, некад и сад (албум фотографија и по нека прича“).
Као издавачи ове својеврсне монографије потписују се библиотека „Десанка Максимовић“ и Друштво за очување културног наслеђа и традиционалних вредности власотиначког краја „Лоза“.
Директор библиотеке и уредник издања Србољуб Такић је том приликом истакао значај да се кроз једну овакву књигу остави сведочанство о Власотинцу какво је некада било и слике како оно данас изгледа. Књига садржи преко сто фотографија Власотинца како је некада изгледало и како је данас и још по неку занимљиву причу из његове пребогате историје.
„У овој књижици ћете наћи много разлога да Власотинце и Власотинчане заволите још више. Да заволите пре свега оне који су Власотинце, својом борбом, жељом, патриотизмом, духом, посвећеношћу раду и вери учинили онаквим каквим га данас знамо и волимо. Од некадашњег Власотинца остала је доследност у намерама његових људи да се своме месту да највише што се може. Та непрекидна нит да се допринесе бољитку заједнице, да се оно што се најбоље зна пренесе на олтар заједнице“, истакао је приређивач књиге Србољуб Такић.
Књига обилује подацима из историје наше вароши о којој прва документа датирају из турских списа из 1516. године. Ту су записи o Власотинцу др Видосаве Стојанчевић, Драгутина Ђорђевића, проте Драгутина М. Ђорђевића, путописаца Тихомира Ђорђевића и Мите Ракића, историчара Станислава Горуновића, записи војводе Живојина Мишића, који се као поручник задесио у овим крајевима 1878. године.
Блистави тренуци развоја Власотинца, посебно између два светска рата нашли су се међу корицама ове монографије. Ту је обиље података о рађању вароши на обалама Власине, њеним успонима, периодима процвата, њеним падовима, стагнације и поновом уздизању.
Овом приликом Драган Видосављевић, председник Удружења потомака ратника 1912 – 1920. подсетио је присутне на Топлички устанак који се одиграо пре тачно 101 године.
„Непосредни повод за подизање Топличког устанка била је регрутација српских младића од стране бугарских окупатора тако да је постојала могућност да се они на Солунском фронту нађу насупрот својих очева и браће. Устанак је избио у Јабланичком и проширио се према Топличком крају. Више десетина хиљада устаника успело је да ослободи Прокупље. Међу ослобођеним местима нашло се и Власотинце. Власотинце је ослобођено тако што је наредник српске војске Влајко Николић Равноделац од војводе Косте Пећанца добио декрет да подигне устанак у овим крајевима. Највећи одзив устаника био је у Шишави и Доњој Ломници јер су ова села и највише пропатила у бугарском терору током кога је страдало преко 90% свештеника и учитеља и забележена бројна силовања жена и девојчица. Чета комита формирана у Шишави и устаници Власотинца и околине које је окупио војвода Јован Радовић ослободили су више стотина регрутованих младића који су се налазили у тадашњој основној школи и кафани Крчимирац. Због невероватно јаких бугарских снага које су се налазиле у околини устанак није могао да се одржи, устаниции су се повукли високо у брда а Бугари су на ломничком путу стрељали 33 мештана Шишаве и Доње Ломнице“, истакао је, између осталог, Драган Видосављевић.
Потом је приказан и документарни филм који је др Радул Велашевић снимио о Власотинцу 1938. године.
Овом својеврсном часу подсећања на историју Власотинца и на живот у вароши током пола миленијума трајања присуствовали су чланови Ученичког парламента Гимназије „Стеван Јаковљевић“, ученици који похађају грађанско васпитање и чланови СУБНОР-а. Промоцији књиге присуствовао је и гимназијалац Данило Пејчић, власник сајта Власотинце које не бледи, који је помогао приликом прикупљања грађе за ову књигу.