“Питао сам малог пужа“
У галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић” 29. jуна промовисана је књига „Питао сам малог пужа“ (Mоја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу), социолога религије и ромолога проф. др Драгољуба Б. Ђорђевића из Ниша. Књигу је објавио Службени гласник а пре Власотинца промовисана је у Београду, у Српској академији наука и уметности. О књизи „Питао сам малог пужа“ говорили су проф. др Драган Тодоровић и проф. др Ђура Стевановић. Многобројне присутне најпре је поздравио директор библиoтеке Срба Такић, истакавши да се Шабан Бајрамовић сврстава у светски признатог музичара џез музике. Вече је посвећено легендарном музичару Шабану Бајрамовићу који је успео да се уздигне у висине и буде међу најцењенијима у музици коју је изводио. Десет година је како је Шабан умро и то је повод да вечерас представимо књигу „Питао сам малог пужа“.
Са препоруком да књигу присутни прочитају, проф. др Драган Тодоровић је казао да се она састоји из 12 поглавља: Шабан у кабинету, Кафански цар од Џериме до Берлина, Шабанови подсмевачи, Цар и „академик“, Шабан и Брега, Шабан и „онај што ради онај фестивал“, Шабан међу величанствених 100 – али и међу 10, Утихнуо „црни глас у белом оделу“, Шабанов булевар и споменик, Сарма збори о Шабану, Шабанове залихе славе, Шабан скрозиран кроз социлошко окно и 10 есеја о Шабану.
Тодоровић је овом приликом нагласио да се проф. Ђорђевић приликом израде ове својеврсне монографије ослањао на разноврсну прикупљену грађу, покушао да на један социолошки приступ растумачи феномен Шабана Бајрамовића и то на веома специфичан начин. У књизи се користи речник пун појмова са много архаизама и локализма, који понекад разголићују уметникову личност у свим сегментима.
Проф. др Ђура Стевановић је присутне упознао са ликом и делом проф. Ђорђевића, истакавши да је аутор самостално написао 50 књига и зборника. 2011. године добио је награду „Десимир Тошић“ за монографију „Казуј крчмо џеримо“, у којој се објављују превасходно резултати петогодишњег научног пројекта Одрживост Срба и националних мањина у пограничном подручју. У пројекат је укључено више од 30 научника са свих српских државних универзитета.
„Књига коју вечерас представљамо резулат је удруженог рада са Драгољубом Ђорђевићем, познаваоцем популарне музике. Главни лик у књизи је Шабан Бајрамовић, међутим његов живот и дело само су повод аутору Ђорђевићу да уради културолошку, социолошку и етнолошку студију, желећи да покаже могућност социологије у обради оваквих тема“, рекао је проф. Стевановић.
Аутор Ђорђевић истакао је да је Бајрамовић приказан у књизи као вашарџија, кафанчерос, голооточанин, барбуташ, женољубац, кукулек, филмаџија, помагач, српски Ром и српски патриота, али и да Бајрамовић није био буџетник, интерџија и да сигурно никада није био калаштура и цигански жиголо. Како је казао подстрек за писање књиге „Питао сам малог пужа“ је есеј британског новинара и колумнисте Гардијана Гарта Картрајта, који је насловљен „Шабан Бајрамовић -трошаџија живота“.
„Том формулацијом он је осликао Шабанов лик и дело. И то му је дало подстрека да ту синтагму допуни као социолог“, истакао је аутор, казавши да је на стварању ове књиге провео неколико година, почевши најпре од истраживања ко је све од новинара и књижевника шта и како писао или написао о Шабану Бајрамовићу. Аутор је рекао да су о Шабану писали: хрватски новинар Дарко Худелист, Богдан Тирнанић, Борис Дежуловић, Миљенко Јерговић, Зоран Ћирић, Дејан Стојиљковић.
„Судбину Шабана Бајрамовића одредило је много тога. Нешто је урадио за себе, нешто за нас а нешто за општу културу. Чини се да је Шаби био цењенији у иностранству него ли у сопственој земљи. Као дечак сналазио се за кору хлеба а као младић рабаџисао је и молерисао. На Голом отоку туцао је камен, ту је научио да пева и свира контрабас. Свакако најпознатија му је песма Заробљен сам, коју је снимио управо по изласку са Голог отока. Његово је било да компонује 700 песама, да обради Ђелем, Ђелем, да отпева Сајбију, да пева широм света сем Аустралије, да дође до престижног листа Тајмс, да постане истински цар ромске музике“, нагласио је Ђорђевић.
Посебну чар вечери дао је наступ Анђеле Илић, која је све присутне увела у вече, певајући „а capella“ ромску химну Ђелем, ђелем , а касније је отпевала и две Шабанове песме и изазвала бурне аплаузе присутних.
Присутнима се пружила могућност да аутору књиге „Питао сам малог пужа“ поставе питања о свему што је везано за живот и рад Шабана Бајрамовића. Овом приликом, проф. Ђорђевић је власотиначкој библиотеци даривао 20-ак књига из свог великог опуса.