Народна библиотека „Десанка Максимовић“ је постхумним објављивањем и представљањем збирке песама „Клупа“, Новице Јовића јуче обележила Дан матерњег језика.
„Уобичајили смо да на Дан матерњег језика крећемо са циклусом песничких дружења са ствараоцима из Власотинца и околине. То чинимо овог пута, али са још једним, нарочитим поводом, ово вече посвећујемо прерано преминулом пријатељу и песнику Новици Јовићу и његовој збирци песама „Клупа“, која је из штампе изашла након његове смрти“, рекао је у најави вечери Срба Такић, директор библиотеке.
Он је овом приликом истакао да је Новица Јовић био песник посебног кова, који је писао непрестано и неуморно.
„Новица Јовић је песму видео у свему, као да је живео само због писања и као да је живео кроз своје песме“, додао је Срба Такић.
Вече замишљено као подсећање и одавање почасти пријатељу и брату по перу одвијало се без строгог протокола, као мозаик прича и присећања, допуњен његовим песмама.
Ана Јовић, професор књижевности подсетила је да је „Клупа“ његова пета књига, коју је посветио прерано преминулом брату Небојши.
„Новица Јовић је постао песник и писац рефлексивних мисли и хаику поезије у позним годинама, али је био веома плодан писац. Објавио је књиге: „Нешто између“, „Трагови на ветру“, „Росуља под каменим“ и „Жена“. Сви ми који смо га познавали, знали смо Новицу као дружељубивог, насмејаног и поштеног човека склоног врлини“, истакла је Ана Јовић.
Професор књижевности Саша Станковић, кога је са Новицом зближила љубав према писаној речи, се овом приликом присетио заједничког одласка на Сајам књига у Београду. Током разговора са колегом по перу, везаног за писање и штампање књига, Саша и Новица су закључили да су „КРВ свога завичаја“ односно „Књижевна репрезентација Власотинца“, па су са том мисијом и учествовали на Сајму књига у престоници.
Трећи професор и књижевник који је синоћ говорио о Новици Јовићу био је мр Лука Крстић, који се као разредни старешина Новице Јовића дотакао његових школских и студентских дана, праћења његовог списатељског рада и писања рецензија за две од пет књига.
„Брзином којом је писао као да је слутио свој крај и желео да остави што дубљи траг о себи. Има таквих примера у поезији. Дис је писао о плавој гробници, па је потом и завршио у њој. Пушкинова честа тема били су двобоји у којима је и он изгубио живот“, рекао је Лука Крстић.
Он је истакао да је Власотинце у једном моменту имало веома живахну поетску сцену и да је Новица Јовић допринео да се обогати песнички мозаик наше вароши.
Светлана Шарић говорила је о племенитости и доброти Новице Јовића, његовој спремности да помаже и пружа подршку комшијама, пријатељима, колегама по перу.
„Појавно и гласом Новица је био снажан и јак, а у души миран и благ. Као дете долазио сам код њега да прикупим позитивну енергију и снагу кад год је требало да се изборим са животним изазовима“, рекао је Ненад Јовић, братанац преминулог песника.
Дивно присећање на човека који је је стиховима даривао људе око себе, који је поезијом бојио дане и дешавања у Власотинцу, завршило се његовим песмама које су казивали Ана и Срба.
Уредник свих пет издања Срба Такић се овом приликом захвалио свима који су помогли Новици да припреми и изда своје књиге. Он се захвалио Културном центру и директору ове установе Бобану Димитријевићу, Драгану Миљковићу из Фондације даровитих, мр Драгиши Марковићу, рецензенту прве три књиге, мр Луки Крстић, рецензенту две књиге, Милентију Петковићу чије слике се налазе на корицама књига, лектору Ани Јовић, Зорану Стојичићу, који је урадио насловне стране свих пет књига и братанцима Ненаду и Саши, који су финансијски помогли штампање.