Јуче је у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ одржана свечана седница Наставничког већа поводом гостовања ученика, професора и Благице Павловске, директорке СУГС „Кочо Рацин“ из Скопља.
До ове узвратне посете дошло је након потписивања уговора о сарадњи двеју школа прошле године у Скопљу.
Поздрављајући госте из Северне Македоније директор Гимназије Живан Шушулић је изразио наду да ће ове две школе успоставити успешну и дугу сарадњу. Инспирисан песмом Коче Рацина „Тутуноберачите“, он је директорки Благици Павловској симболично поклонио кантар из кућне колекције старина и „Српску трилогију“, Ставана Јаковљевића чије име носи Гимназија у Власотинцу.
Током програма који су приредили за драге госте власотиначки гимназијалци су представили оно најлепше из наше културне баштине и традиције.
Програм добродошлице почео је извођењем духовне песме „Везак је везла“. Ауторску песму на дијалекту казивао је Петар Такић. Потом је изведен сплет народних игара из Србије. Посебан дар за госте било је казивање песме на македонском језику „Тешкото“, коју је написао македонски књижевник Блажо Конески и „Писмо мајци“, Сергеја Јесењина на руском језику. Програм је завршен извођењем песме „Тамо далеко“ уз пратњу виолине. Разнолик, лепо осмишљен, сведен на праву меру, програм је изазвао симпатије професора и ђака из Скопља.
Након свечане седнице у дворишту школе засађено је дрво пријатељства.
Гости из Северне Македоније посетили су Народну библиотеку „Десанка Максимовић“ и Завичајни музеј.
Током осврта на споне Власотинца са Македонијом, директор Културног центра Бобан Димитријевић је подсетио на филм „Кучевиста или Душанов знак“, Небојше Илића, документарно остварење о Скопској Црној Гори, које је рађено по тексту лингвисте др Станислава Станковића.
Друга веома важна спона, по речима директора Бобана Димитријевића, је службовање Христифора Црниловића, знаменитог српског сликара,етнолога и професора у Скопљу. Поред професорског рада Христифор Црниловић се у македонској престоници и околини бавио истраживачким и колекционарским радом. Највећи део његове збирке народних ношњи, које су данас смештене у Манаковој кући у Београду су са подручја јужне Србије, Косова, Метохије и Македоније.