„Благослови и клетве су део богате фразеологије нашег језика. Оне су део наше културне баштине и откривају наш национални карактер и говоре о томе какав смо народ. Због тога смо одлучили да о тој теми говори професор филолошких наука у пензији др Миливоје Р. Јовановић, који је предавао на Филозофском факултету у Нишу. Професор Јовановић је аутор више од двадесет књига, неколико стотина научних студија и чланака објављених у стручним часописима, неуморни је истраживач народног стваралаштва, члан је Краљевске академије научника и уметника, добитник је многих признања, међу којима је и Златна значка Културно-просветне заједнице Србије“, истакао је Србољуб Такић, директор Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ на почетку вечери посвећеној краћим говорним формама народне фразеологије.
„Благослови и клетве, светла и тамна страна нашег бића, настају из великог бола или радости, производ су јаких експресија, снажног емоционалног набоја, баш као што и шкољка ствара бисер само онда када је повређена или оштећена“, сликовито је започео своје предавање професор Јовановић.
Његово предавање прекидано је интересантним тумачењима, коментарима и примерима из овог краја јер је тема за публику била веома занимљива. Предавач је непомућену пажњу слушалаца држао више од сата и по.
„Благослови, као мале говорне форме имају за циљ да се оно што се изговори и обистини, а то се постиже речима са магијским значајем и употребом религијских формула. Оне се одређеном пригодом упућују некој личности и имају задатак да одају признање, захвалност, да изразе најискреније жеље према некоме или нечему. Клетве су одраз бола, настају у тренуцима када је неко емоционално повређен и не може другачије да узврати за учињену неправду. Оне садрже згуснуту мржњу, концентрат мржње. Изрицање великих клетви садржи магијске речи које треба да обезбеде присуство виших сила како би се оне оствариле. Верује се да клетве могу да се обистине до трећег колена, мада неки сматрају да могу чак до деветог колена и онда представљају проклетство“, истакао је др Миливоје Р. Јовановић.
Он је додао да оно што боли остаје трајније у човеку, али и да је из великог бола у народној књижевности створено најквалитетније бисерје.
Истраживања показују да више куну жене али да су теже мушке клетве. Тешка је кумова клетва, а најтежа је очева клетва од које не постоји расклињање.
„Благослови и клетве, као наша светла и тамна страна у говорној фразеологији дају податке о нама. Нема бољег податка о нама од онога који стаје у нашу клетву, ту се најбоље видимо“, додао је професор Јовановић.
Професор је изнео примере инкорпорирања клетви у књижевне текстове, са посебним освртом на примере у епским и лирским народним песмама.