Благослови и клетве у српској традицији

Објављено: 19.04.2018

„Благослови и клетве су део богате фразеологије нашег језика. Оне су део наше културне баштине и откривају наш национални карактер и говоре о томе какав смо народ. Због тога смо одлучили  да о тој теми говори професор филолошких наука у пензији др Миливоје Р. Јовановић, који је предавао на Филозофском факултету у Нишу. Професор Јовановић је аутор више од двадесет књига, неколико стотина научних студија и чланака објављених у стручним часописима, неуморни је истраживач народног стваралаштва, члан је Краљевске академије научника и уметника, добитник је многих признања, међу којима је и Златна значка Културно-просветне заједнице Србије“, истакао је Србољуб Такић, директор Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ на почетку вечери посвећеној краћим говорним формама народне фразеологије.

„Благослови и клетве, светла и тамна страна нашег бића, настају из великог бола или радости, производ су јаких експресија, снажног емоционалног набоја, баш као што и шкољка ствара бисер само онда када је повређена или оштећена“, сликовито је започео своје предавање професор Јовановић.

Његово предавање прекидано је интересантним тумачењима, коментарима и примерима из овог краја јер је тема за публику била веома занимљива. Предавач  је непомућену пажњу слушалаца држао више од сата и по.

„Благослови, као мале говорне форме имају за циљ да се оно што се изговори и обистини, а то се постиже речима са магијским значајем и употребом религијских формула. Оне се одређеном пригодом упућују некој личности и имају задатак да одају признање, захвалност, да изразе најискреније жеље према некоме или нечему. Клетве су одраз бола, настају у тренуцима када је неко емоционално повређен и не може другачије да узврати за учињену неправду. Оне садрже згуснуту мржњу, концентрат мржње. Изрицање великих клетви садржи магијске речи које треба да обезбеде присуство виших сила како би се оне оствариле. Верује се да клетве могу да се обистине до трећег колена, мада неки сматрају да могу чак до деветог колена и онда представљају проклетство“, истакао је др Миливоје Р. Јовановић.

Он је додао да оно што боли остаје трајније у човеку, али и да је из великог бола у народној књижевности створено најквалитетније бисерје.

Истраживања показују да више куну жене али да су теже мушке клетве. Тешка је кумова клетва, а најтежа је очева клетва од које не постоји расклињање.

„Благослови и клетве, као наша светла и тамна страна у говорној фразеологији дају податке о нама. Нема бољег податка о нама од онога који стаје у нашу клетву, ту се најбоље видимо“,  додао је професор Јовановић.

Професор је изнео примере инкорпорирања клетви у књижевне текстове, са  посебним освртом на примере  у епским и лирским народним  песмама.

Остале вести

Објављено: 10.08.2018

Документарни филм Архив емоција – Лутајућа срца о легендарној нишкој групи премијерно је приказан у Власотинцу. Премијера је организована у летњој башти посластичарнице „Пет плус“ у...

Објављено: 02.11.2018

Синоћ је у галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ одржано музичко-поетско вече, посвећено 150. годишњици рођења Алексе Шантића. Присуство многобројне публике и буран аплау...

Објављено: 24.03.2017
Комеморативни скуп поводом обележавања осамнаест година од НАТО агресије на СР Југославију одржан је у спомен парку поред реке Власине. То је била прилика да се присутни подсете на оне који су своје животе дали...
Објављено: 01.04.2019
У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, предвиђено је да редовни упис ђака првака почиње данас и траје до 31. маја. Поменутим законом превиђено је да се у први разред основне школе уписуј...
Објављено: 02.12.2017
Две цистерне са пијаћом водом круже данас Власотинцем и околним местима.  Једна цистерна дежура код Дома Здравља у Власотинцу и реаговаће интервентно у самом Власотинцу, а контакт телефон возача цистерне је 063...