Књижевно вече са Весном Дедић претворило се синоћ у сјајно дружење са публиком, било је речи о њеном књижевном стваралаштву, понајвише о последњој књизи „Боли песме крај“, много разговара о њеној ауторској култној емисији „Балканском улицом“, о новој емисији „Даме са херцом“, о урушавању новинарског позива и још које чему.
“Можда је довољно само изговорити назив култне емисије „Балканском улицом“, или поменути нешто новију емисију „Даме са херцом“, можда је довољно само поменути њен први роман „Заувек у срцу“ из 2010. године или неки од романа “Сунце мени, сунце теби“, „Ти си мени све“, „Чувај ме“ „Ничија, „Не дам те“, „Сети се наше љубави“, па знати да се ради о Весни Дедић. Тешко је побројати све њене романе, који су на полицама наших омиљених књига. Са нама је вечерас дивна дама са великим херцом“, истакла је Маја Марковић, директорка Културног центра, представљајући књижевницу и новинарку Весну Дедић.
И заиста на сцени је Весна Дедић заблистала својим изгледом, освојила симпатије публике својим пријатељским осмехом, непосредношћу и искреношћу, улила поверење својом отвореношћу за све теме о којима је публика желела да она говори.
„Ја сам сада некако храбрија као писац. Ту храброст су ми дале жене које су прочитале милионе мојих књига. Године такође донесу искуство и храборост. Ја сам и у јавним наступима и у писању постала отворенија откада ми је ћерка постала пунолетна јер сам до тада желела да је заштитим лоших коментара. Склањала сам се од одређених тема јер сам желела да сачувам своје дете. Отворила сам се последњих пет година, не стидим се више ничега и не стрепим од осуде. Свако сазри у послу, у емотивним, породичним, пријатељским и сваким другим односима када престане да се плаши шта ће људи рећи. Али, ја јесам за пристојност, увиђавност, манире, чак и за елитизам у смислу манира јер не волим бахатост“, открила је на почетку вечери чувена новинарка и водитељка.
Она се потом осврнула на свој последњи роман.
„Роман „Боли песме крај“ је мој најзахтевнији роман. Најтеже сам га и најдуже писала. Он прати причу шест главних јунакиња које су повезане. Инспирисале су ме истините животне приче, све те жене постоје. Кључна прича о једној дивној жени почиње првим даном опсаде Сарајева. Приче су деликатне и на мени је била огромна одговорност. Прочитала сам преко 10.000 страница исповести тих жена и пао ми је камен са срца када су на промоцији у Сарајеву сви рекли да је то то. Трудим се да сваки мој роман не буде само љубавна прича, психолошки портрет и мелодрама већ да буде и друштвена хроника“, истакла је омиљена књижевница великог броја жена у Србији..
Осврт на култну емисију је неизбежан када је реч о Весни Дедић. Кроз емисију „Балканском улицом“ током 23 године трајања прошло је преко хиљаду гостију који су Балканском улицом стигли до престонице и започели своје каријере. Исто толико животних прича свакако је оставило траг на ауторку емисије. Каже, да се посебно сећа сусрета са сликарком Ољом Ивањицки и разговора са глумцем Мишом Јанкетићем који су утицали на многе њене животне ставове.
„Како сам и ја у Београд дошла Балканском улицом из једне сасвим другачије средине одлучила сам да кроз један другачији начин бављења новинарством испричам животне приче својих гостију, који говоре о свом путу и успесима, али и свим тешкоћама са којима се сусрећу. Те приче су инспиративне и лековите, разликује се у овом медијском тренутку од других емисија“, открила је Весна Дедић.
Говорила је омиљена водитељка и новинарка о новинарству као угледној и часној професији. Свој занат је на почетку каријере пекла уз Миру Адању Полак, Банета Вукашиновића, Јована Павличека, Дуњу Ланго, Небојшу Ђукелића.
„Било је то време када смо поштовали и уважавали једни друге, када није било зависти. Деведесете године су уништиле много тога, уништеле су вредности на којима смо одрастали и васпитавани. То се десило у свим професијама и у њима су данас често врло просечни људи са израженом социјалном интелигенцијом јер су успели са врло мало знања да обезбеде себи добар живот“, искрена је Весна Дедић.
На питање да ли жене постају јачи пол она је одговорила да су многе жене просто прихватиле на себе улогу јачег пола и већина њих је игра за Оскара. Каже да понекада жене чак и уживају у томе и све би било реду ако постоје и мушкарци који су остали јачи пол.
„Волела бих да смо сви јаки јер јака жена може да буде срећна искључиво ако је воли јак мушкарац“, порука је наше гошће.