Сала Културног центра синоћ је била место са чије сцене се у публику слила чиста емоција, најлепши љубавни стихови и евергрин музика. Глумци Кристина Савић и Владан Савић и пијанисткиња Невена Бранковић приредили су изузетно лепо вече поезије и музике под називом „Као да сам те сањао“.
Стихове Матије Бећковића, Десанке Максимовић, Душка Трифуновића, Алексе Шантића, Божидара Тимотијевића, Константина Симонова, Пауна Петронијевића, Витомира Николића, Јелене Марковић били су употпуњени незаборавним евергрин мелодијама.
„За ово вече изабрали смо поезију наших и страних песника и песме које су писане на речи великих песника попут Арсена Дедића, Корнелија Ковача, Сержа Лама. Имамо старе лепе и нешто новије композиције. Све је у лаганом ритму и доста емотивно. Чиста емоција – то је једино што можемо да понудимо публици кроз ово поетско-музичко вече. Важно нам је да људи изађу задовољни и мало успорени у овом брзом времену у коме живимо. На нашим наступима у публици има доста младих људи којима веома прија поезија и музика коју смо припремили, мада смо се у почетку бојали да за њих то не буде досадно. Искрена емоција се пренесе на публику, публика то препозна“, рекла нам је непосредно пре наступа, Кристина Савић, пијаниста, солиста хора Позоришта на Теразијама и глумица, коју је шира телевизијска публика упознала у популарној серији „Игра судбине“.
Кристинин глас, музичка шетња од Џона Кандера и Адел, преко домаћих евергрин композиција до македонских народних песама, од стихова Десанке Максимовић, преко Превера и Јелене Марковић до „Успаванке“, Витомира Николића створили су једну сценску магију какву дуго нисмо имали прилике да видимо.
Уз свеће, вино и музичку пратњу изузетне Невене Бранковић, Владан Савић је управо учинио оно што је најавио на почетку вечери, учинио је да публика изађе препуна емоција, ведрине, лепих сећања певушећи у себи Балашевићеву „Бубу Ердељан“ или Ковачеву песму „Мило моје“ или са стиховима „Грешио сам много“, „Чекај ме и ја ћу сигурно доћи“ или Десанкином „Објавите једном на велика звона“.
Који тренутак дуже публика се задржала у фоајеу лепо расположена са стиховима који су се у душу слили, у срцу оживели. Сви опуштени и задовољни сложили су се у констатацији да је ово било вече за памћење којим је Културни центар отишао корак даље и себи поставио још већи изазов и задатак када су у питању културна дешавања у Власотинцу.
Ово изузетно вече подржала је локална самоуправа као поклон женама поводом недавног празника.
Фотографије: редакција “Власине“ и Далибор Боце Илић