Ресторан “Ветеран” je и ове године 22. фебруара отворио своја врата, за све љубитеље добре музике која је некада до шетача допирала из оближње баште хотела Земун, за све оне који се сећају и памте вечери поред реке, уз музику Томислава Цветковића Кирета. Многи памте глас и репертоар Томе Кирета, човека који је увек знао да направи атмосферу и штимунг, уз чији глас и песме су се заборављали сви проблеми. Многи се сећају Старе Баште, која је крајем осамдесетих година прошлог века била срце и душа Власотинца, корзоа поред реке, првих уздаха, љубави, стидљивих погледа размењених у полутами, романтичних вечери. И данас, у време интернета , друштвених мрежа, мобилних телефона, некако са сетом и носталгијом се говори о тим прошлим временима. Киретово вече управо је била прилика да Власотинчане подсети и врати у то доба. Његови пријатељи, сарадници, па и они који су о њему и његовом таленту и духу слушали од старијих, организовали су по четврти пут манифестацију Киретово вече- Дух старог Власотинца.
“Све је кренуло на идеју нас пар колега који смо на овај начин хтели да сачувамо од заборава лик и дело Томислава Цветковића-Кирета, човека који је својом харизмом и песмом знао да дотакне душу, да пренесе емоцију, и знао песме које његови суграђани воле. Ево, и четврту годину за редом је интересовање за Киретово вече било велико, тражила се карта више, што значи да је идеја права и да ће ова манифестација трајати још дуго”, рекао је Иван Цекић- Ике, један од иницијатора и организатора манифестације.
Као и протеклих година окупили су се породица, пријатељи и колеге на једном месту, у знак поштовања према човеку који нас је прерано напустио а заувек остао у сећању Власотинчана. Током вечери смењивали су се хитови староградске и евергрин музике које су у част колеги изводили: Никола Здравковић- Коле, Иван Цекић- Ике, Алекса Костић- Цолин, Братислав Младеновић, Немања Стојановић-Фистик, а за добру свирку побринули су се: Братислав Валчић, Томислав Босић, Радисав Илић- Лалиш. Кроз вече присутне је водио Војкан Арсеновић. Они су одличном музиком успели да дочарају време у коме је живео и певао Тома Кире. Његови пријатељи причали су анегдоте о Томи, приче из живота и шале, описујући неко срећније време. Кажу да је Тома подједнако добро певао и народну и забавну музику, знао је да пренесе емоцију на слушаоце, био је непосредан и природан, због тога су га сви волели и радо слушали где год да наступа. И дан данас се многе игранке, прославе, музичке вечери препричавају, а сећање на Тому Кирета не бледи.
Тома је поред песме коју је највише волео, био страствен ловац и један од оснивача Кинолошког друштва у Власотинцу. Радио је у банци, био веран пријатељ, изузетан супруг, добар отац, друг, комшија, пријатељ. Почео је да пева као гимназијалац. Певао је у најстаријем култном власотиначком саставу “Рубини” и са њима заувек обележио једно време и једну младост. Свирао је гитару и трубу.
Посебну ноту и чар овој вечери дало је и казивање песме “Власотиначка прича” коју је специјално за ову прилику написала наша суграђанка Милица Радуловић Цветановић. Још једном се показало да права љубав према Томи траје данас и трајаће. Овој посебној вечери обојеној носталгијом, присуствовала је његова супруга Дара и Томине кћери Видица и Ана са породицама.
И овај пут Киретово вече- дух старог Власотинца, музичку манифестацију, организовали су: Иван Цекић- Ике, Радисав Илић- Лалиш, Братислав Валчић и остале колеге, а уз подршку и сарадњу Владице Митића, власника ресторана Ветеран.
Уз изузетну музику, носталгичне ноте и пријатну и веселу атмосферу свако од присутних је доживео на свој начин дух старог Власотинца и оживео његов стари сјај. Организовање оваквих вечери је доказ да дух старог Власотинца и даље не јењава.