Настао половином прошлог века под утицајем џеза и гитарског блуза у САД и Уједињеном Краљевству, рокенрол је имао огроман друштвени и културолошки утицај на свет. Рок музика је на свет утицала као ниједна друга. Популарна је широм света и развила се у више праваца и стилова. Деценијама је била више од музике, представљала је начин живота многих генерација. Елвис Присли, Битлси, Ролингстонси… су обележили својом музиком минули век.
На музичкој сцени бивше Југославије најпре се појављују Златни прсти, који су покренули Зајечарску гитартијаду, па затим већи бендови попут Бјелог дугмета, Смака, Корни групе, Златних дечака, Владе и Бајке, Црних бисера Ју групе. Право ширење рокенрола и његово златно доба на овим просторима долази са Азром, Рибљом чорбом, Забрањеним пушењем, Последњом игром лептира, Лаким пингвинима, Смаком… . Затим на сцену ступају Шарло Акробата, Електрични оргазам, ЕКВ, Дисциплина кичме, Партибрејкерси, У шкрипцу, Ван Гог. Чине се велики кораци од поткултурте до културе која је обележила једно време и више генерација.
У тренутку пада људских, моралних, културолошких и свих других вредности музичком сценом почиње да влада нека друга „музика“. На тренутак се чини као да недостаје покретачка енергија младих која ће бити спој 21. века са људима који су живели музику, који су живели на сцени и за сцену крајем прошлог столећа.
Ипак се појављују. Праве вредности никада не умиру. На сцену ступа Дубиоза колектив, Земља грува, С.А.Р.С.
На нашој малој власотиначкој музичкој сцени током винских свечаности упознајемо два сасвим млада бенда са невероватном енергијом, јасном жељом коју ће музику живети на сцени и у животу.
На позорници у центру града слушамо Траг, на главној позорници Винског бала групу СНАП ФМ.
„Наш бенд је почео са радом крајем априла и почетком маја ове године. Бенд смо оформили Марко Момчиловић, који свира гитару и ја. Одрасли смо у породици у којој се музика доста слуша, посебно рокенрол. Наш бубњар Милош Микинда Петровић и певач Александар Анђелковић су такође музички образовани. Ми смо школски другови и знам да одувак слушају хард рок и хејви метал“, каже нам Никола Момчиловић, одмах након своје прве свирке на манифестацији Изађи ми на теглу.
Већ у новембру месецу ове момке предане музици очекује прва мала турнеја у Лесковцу, Нишу и Власотинцу. Поред обрада, они ускоро крећу са радом на ауторским песмама. Млади су, имају доста идеја. Планирају да наступе на Гитаријади у Зајечару.
„Већина бендова данас свира, реко бих дежа ви. Можда је то оштра константација, али то заиста постаје досадно. Унапред се зна плеј листа. Ми се трудимо да колико толико освежимо сцену и зато бирамо „ексцентричне“ песме. С обзиром да смо сви одрасли уз добру музику, уз The Beatles, The Doors, Pink Floyd, Deep Purple, ЕКВ, Смак, Електрични оргазам, групу Поп машина, око репертоара се увек слажемо. Међутим, наша идеја је да свирамо песме које су познате, али се не свирају често“, додаје бас гитариста Никола Момчиловић.
По његовим речима, генерално гледано музичка сцена нема никаквих идеја.
„То је један бит, једна мелодија која мења своју динамику зависно од текста. Та једноличност се намеће публици, нарочито омладини. Родитељи треба мало више да се посвете својој деци, да их упознају са правим вредностима. Не мора то да буде рок песма. Нема више ни народних песама. Облак псеудокултуре је замрачио наше просторе. Књижевник Светислав Басара има лепу реченицу за књижевност: „Књижевност не може да промени друштво, али може да промени појединца. Ма колико људи читало једну књигу, свако чита на свој начин. Верујем у промену тог појединца“. Тако је и са музиком, борба против псеудокултуре почиње од појединца“, прецизно објашњава Никола Момчиловић.
Пријатно изненађење за публику је свакао био и наступ групе СНАП ФМ на Винском балу, која је својом енергијом, харизматичношћу и разноврсним репертоаром током једноипочасовног концерта одушевила хиљаде посетилаца ове манифестације и успоставила добру интеракцију са публиком.
Овај бенд постоји од децембра месеца прошле године. Момци углавном свирају домаћи и страни рок, фанк и поп музику. Скоро сваког викенда наступају у Лесковцу. Свирали су у Нишу, Прокупљу и Врању. У родном граду свирају у кафићу Trifolium. Учествовали су на Друм дум фесту и Overload festu у Владичином Хану.
„Што се тиче рок музике, свирамо све. Тренутно репертоар прилагођавамо публици. У Власотинцу више свирамо домаћи рок, док у другим градовима предност дајемо страној музици. Већ имамо своју публику у Власотинцу и Лесковцу, која редовно долази на наше свирке. Генерално гледано, још увек ову музику не слуша много људи. Рок свирке у Власотинцу се углавном организују у кафићу Trifolium. Ту се слуша квалитетна музика. Међу публиком, поред младих и средњошколаца, има и старијих. У Лесковцу је нешто боља ситуација. Власотинцу недостаје већи простор за такве свирке, шго би сигурно окупило више публике. Иако публика није превише бројна, важно је што нису сви запали под утицај шунда који се пласира годинама уназад, посебно младима“, каже Никола Валчић.
Поред Николе Валчића, који у бенду СНАП ФМ свира бубњеве, ту су Александар Станојевић, који свира гитару, вокал Предраг Стојановић и Саша Милошевић, који свира бас гитару.
Иако овде говоримо о младима који покушавају да на власотиначку музичку сцену врате рок музику, свакао треба поменути велики значај афирмисаног бенда Fluid Underground, који свира ауторску музику и наступа на фестивалима.
Можда нема много публике на овим свиркама јер нема довољно простора на њима, али свакако рокенрол је музика коју и даље слушају све генерације, старији јер су уз њу одрастали, њихова деца јер су их томе научили, али се и неки нови клинци већ проналазе у старом добром рокенролу.