Музичко – поетско и филмско вече под називом “Све било је музика и смех” је приређено синоћ у дворишту Културног центра у Власотинцу. Љубитељима филмске уметности и музичког стваралаштва представили су се уметници Срђан Сиђа Живковић и Драгослав Гиле Бранковић из Лесковца. Публика је имала прилику да погледа филм аутора Небојше Илића Илкета “Не се знаје Заре игра”.
Вече је отворио Срђан Сиђа Живковић као истински мајстор на гитари и одличан певач, поздравио публику познатим хитовима Арсена Дедића “Вино и гитаре” и Драгана Стојнића “Била је тако лепа” за које је побрао аплаузе.
Гиле Бранковић је поздрављајући присутне рекао да је ово вече посвећено Богољубу Митићу – Богету Мизи, са којим је играо пет година представу „Дунђери“ као и многе друге представе. Он је током програма испричао многе догодовштине и анегдоте из њиховог заједничког рада. Кроз причу је све пристине подсетио на омиљеног суграђанина, који нас је прерано напустио.
“Сваки текст који пишем после његовог одласка налази се у књизи “Чаршија”, рекао је Гиле Бранковић.
Љубитељи филмске уметности могли су да погледају документарни филм “Не се знаје Заре игра”, аутора Небојше Илића Илкета. Филм је посвећен Светозару Зарету Трајковићу, фудбалеру лесковачке Дубочице и утакмици одиграној 1952. године између Власине и Дубочице, када је Власина “скоро добијену” утакмицу изгубила након уласка Зарета, који је за неколико минута преокренуо резултат. Крилатица “Не се знаје Заре игра” говори да ништа није готово док не буде готово, упућује на стрпљење, упорност и труд. Илкетов филм говори о Зарету, о Власини, Дубочици, о некадашњем времену „Оно наше што некад бејаше“
Наступи Сиђе и Гилета и Илкетов филм били су пропраћени бурним аплаузима присутних. Овом приликом Гиле Бранковић најавио и издавање књиге о некадашњем власитиначком позоришту „Валтер“, чији је један од оснивача био и Богољуб Митић.