Културни центар Власотинце је синоћ у оквиру манифестације Музеји за 10 приредио изложбу о делу архитекте Богдана Богдановића под називом „ВЕЧИТО“, ауторке мр Маре Јанакове Грујић, која је дала и ликовни идентитет изложби. Изложба је отворена поводом стогодишњице рођења чувеног архитекте и педесет година од идејног решења Споменика револуције „Старо гробље“ . Посвећена је целокупном Богдановићевом стваралачком опусу, са посебним освртом на његов капитални неимарски подухват у Власотинцу. Рецензент изложбе је професор др Александар Кадијевић.
Рађена савремено и у духу Богдановићевог неисцрпног симболизма круга изложба је сачињена од класичне и мултимедијалне поставке. Главни корпус изложбе посвећен је неимарском и списатељском стваралаштву професора Богдановића, сагледаном у целини. Посебна поставка са темом монографског приказа Споменика на „Старом гробљу“ у Власотинцу приказује комплетан историјат пројектовања и изградње овог значајног меморијала и укључује историјску грађу први пут изложену јавности.
Споменик палим борцима револуције у нашем граду сведочанство је изузетног стваралачког прегнућа и инспирације. Подухват је обухватио период од 1973. до 1975. године. Не само да стилске и формалне одлике власотиначког меморијала Богдановић никада није поновио, већ је њихова јединственост уписана у европску историографију.
Присећајући се студентских дана на Архитектонском факултету у Београду и професора Богдана Бодановића, који је његов таленат открио већ на првој години студија, академик Сокол Соколовић је истакао да је Богдановић једини интелектуалац у академској заједници Београда који се бавио широком проблематиком уметничког стваралаштва.
„Када целу причу сведемо на архитектуру, односно на део који припада архитектури и урбанизму, његов рад односи се на становање неживих, јер професор није волео да каже мртвих, да би их се живи сећали… Богдановић је имао меру у свему и у томе је суштина његовог семантичког, архитектонског, скулпторског и урбанолошког стваралаштва. И ван процеса наставе професор Богдановић је делотворно утицао на младе људе, учећи их да изграђују себе, да надвисе своје идеале“, рекао је академик Сокол Соколовић.
„Није нимало случајно што је пре пола века ова чудесна варош добила и чудесан споменик. Чудесан је најпре био локалитет – на брежуљку изнад града и реке, старом култном месту и још увек мистериозне археологије. Чудесан је био и његов аутор, професор и протомајстор Богдан Богдановић. Чудесном брзином је споменик и саграђен – за само три месеца. Потом је споменик наставио чудесан живот „бдијући над свакодневним манифестацијама животне радости града“, и тако живи данас. На чудесан начин је и настајала ова изложба, која је вечерас пред нама као доказ љубави Власотинчана према свом граду“, рекла је Маре Јанакова Грујић у уводном делу свог излагања.
Она је дугогодишњи предани истраживач стваралаштва Богдана Богдановића. Уложила је много труда, знања и времена да ово вече буде једно посебно културно дешавање из кога ће неке нове генерације учити о историји и архитектури.
„Вечерас је пред вама преглед целокупног Богдановићевог стваралаштва, како оног споменичког и урбанистичког, тако и књижевног. С обзиром на то да су споменици расути по готово целој територији Југославије, направили смо ауторски дугометражни филм, како би сте били део виртуелне посете сваког од ових музеја на отвореном“, додала је ауторка и кустос изложбе.
„Ми чувамо од заборава оно што је од непроцењиве важности за нашу прошлост, оно што треба да нас учи како да поштујемо нашу баштину и којим путем да корачамо. Архиви су чувари колективног памћења сваке писане културе. Веома дуго сарађујемо са општином Власотинце и на предлог ауторке изложбе дали смо мали допринос овој поставци. Велико задовољство је било радити, истраживати и прикупљати фотографије и информације о Споменику револуције „Старо гробље“, истакла је Марија Лазаревић, директорка Историјског архива Лесковац.
„Ове године Завод за заштиту споменика културе Ниш интензивније ће радити на територији општине Власотинце. Трудимо се да нам неки пројекти прођу код Министарства културе. Поред тога што држава Србија штити овакве споменике кроз Закон о меморијалима, потрудићемо се да обезбедимо заштиту тако што ћемо меморијални комплекс „Старо гробље“ прогласити за непокретно културно добро како би смо унапредили његову заштиту“, истакао је историчар Ђорђе Стошић, представник Завода за заштиту споменика културе Ниш.
„За нас, као установу културе, од посебног значаја је отварање приче о прослављеном архитекти Богдану Богдановићу. Због тога се захваљујемо екипи која је уложила велики напор да се овај пројекат реализује. За нас је важно и што је ова изложба сврстана у програм манифестације Музеји за 10“, рекла је приликом отварања изложбе Маја Марковић, директорка Културног центра.
„Богдан је замислио, и то записао, да камен Чувар на „Старом гробљу“ треба да подсећа на обавезу чувања слободе и животне радости. Нека нас на исту ту обавезу подсети ова изложба и читав њен пратећи програм у коме су главни актери – наши најмлађи. У име деце, сећања, љубави и уметности приређујемо ову изложбу!“, поручила је Маре Јанакова Грујић.
Програм изложбе обухвата низ догађаја током трајања као што су пројекције филмова, стручна вођења кроз изложбу за основце и средњошколце, креативне радионице за децу нижег школског узраста, велики наградни дечји ликовни конкурс, свечано затварање изложбе, 1. јуна, када ће бити отворена изложба дечјих радова и проглашени победници конкурса.