У галерији Народне библиотеке “Десанка Максимовић“ у Власотинцу јуче је организована изложба и одржано предавање посвећено етнологу, сликару, педагогу Христифору Црниловићу.
„Желећи да на што достојнији начин обележимо 135. годишњицу од рођења Христифора Црниловића, ми смо се потрудили да осмислимо и реализујемо што садржајнији програм, његовом животу и делу у част. Идеја водиља нам је била – колико памтимо своје знамените личности, колико поштујемо њихово урађено и колико смо доследни у намери да наставимо њиховим трагом“, каже директор библиотеке Срба Такић.
Александра Крстић, из Завичајног одељења, приредила је изложбу фотографија Христифора Црниловића из фонда библиотеке, која је названа „Власотинце на фотографијама Христифора Црниловића“. Звонко Стојковић, из Стручног одељења, био је уводничар предавања које је присутне подстакло на самозапитаности-колико знамо о Власотинчанину, једном од најдаровитијих српских сликара и једном од најпознатијих српских етнолога, и колико поштујемо његов рад.
Зато су и слушаоци морали да буду они које тема може да подстакне на размишљање и да их охрабри на властито делање. Због тога је и назив читавог програма био помало интригантан – „Христифор Црниловић, заслужни етнолог или залудни пустоод (да ли га поштујемо онолико колико нас је задужио)“.Предавање је било намењено ученицима власотиначке гимназије, а у његовој организацији помогла нам је професорка историје уметности Јасмина Златковић, председница Удружења Артизан. Гимназијалци су били стрпљиви и пажљиви слушаоци, што се може протумачити као њихова заинтересованост за причу коју су чули, а која је требала да им пробуди савест и ојача свест за веће поштовање, како националне тако и локалне историје, и свих заслужних људи који су себе уткали у њих.
Гимназијалци су могли да чују управо најбољег познаваоца Црниловићевог „лика и дела“, проф. др Срђана Марковића, пензионисаног професора са Ликовне академије у Нишу.
„Христофор Црниловић нас је задужио сликарством, радом на културном плану и етнографским радом. Оно што га је охрабривало у томе је љубав према својој земљи, према свом народу и према сликарству“, закључио је професор Марковић своје излагање. Ово је била, чини се, најбоља порука младим слушаоцима, који ће своју будућност и постигнућа темељити на наслеђеном. Не поштујемо ли довољно прошло, ни будуће нам неће бити наклоњено.