“Дани Власотинца”, вишедневни програм који Културни центар Власотинце традиционално организује поводом градске славе данас су почели отврањем изложбе фотографија инспирасаних документарним филмом “Сто”, аутора Небојше Илића. Филм је снимљен прошле године поводом обележавања стогодишњице постојање Фудбалског клуба “Власина”, али због пандемије корона вируса није могао раније да буде приказан.
Данас је филм премијерно приказан након отварања изложбе фотографија.
Четрдесет пет фотографија, симболично као 45 пет минута првог полувремена једне фудбалске утакмице заправо представљају синопсис филма, а урадио их је аутор филма, Небојша Илић Илке.
На фотографијама су инсерти из филма који представљају најзначајније тренутке фудбалског клуба “Власина” и људи који су оставили неизбрисив траг у његовој историји.
На једној од фотографија Воја Поповић, оснивач клуба, који је на радост многих Власотинчана донео први фудбал у Власотинцу, уз фотографију Стевана Ђорђевића – Степе Шопа, натпис “Тај је умео главом да да гол са 10 – 15 матара”, уз Радишу Рајића натпис “У то време није се звао фудбал него лопта”, уз Дејана Биџића изјава “Нама је фудбал био све”, уз Владицу Стојановића Пајсу “Један од мојих највећих успеха је то што сам био члан генерација која је играла финале купа Србије са Партизаном, уз Милана Стојановића Миланчета “Био сам члан генерације која је играла полуфинале купа против Црвене Звезде, уз Мишу Петровића “Направићу бар једног голамана за прву лигу”, уз Александра Коцића “Фудбал је моја опција. Сан сваког дечака је да се бави фудбалом. Голмани су били или највиши или најдебљи, ја сам био највиши”, уз Александра Савића Чабуру “Када сам почео да играм фудбал, лопта се шнирала”, уз Божидара Миленковића Туса “Ми би тада платили да нас неко гледа”…
Након изложбе у холу сале Културног центра премијерно је приказан филм “Сто”.
Промоцији филма су присуствовали углавном сви они људи који су на било који начин били везани за клуб са легендарне Росуље, они који су стаставали у “Власини” и помогли да клуб расте и развија се, да постане срце Власотинца.
“Сви ми знамо колико је Фудбалски клуб важан Власотинчанима, сви смо сведоци делова његове историје, али када сто година сажмете у један филм, као што је то урадио Небојша Илић, онда сте урадили велики посао и за будуће генерације. Документаристичка вредност тог материјала је непроцењива. Спортски резултаи могу да буду више или мање добри, очекивани или неочекивани, али век традиције заслужује да наставимо да је поштујемо и бринемо о њој”, истако је Братислав Петровић, председник општине Власотинце, непосредно пре промоције филма.
Обраћајући се публици Небојша Илић је истакао да је ово документаристички филмски запис прављен за све оне људе којима је Власина у срцу, али да ће за потребе фестивала направити другачији филм на ову тему. Он је предложио да Фудбалски клуб “Власина” добије сталну музејску поставку, чији део би биле и фотографије инспирисане филмом “Сто”.
Филм прати једновековну историју Власине, од доношења прве лопте и копачки у Власотинце 1920. године и првог судијског звиждука, па све до тренутка када је постала првак зоне Југ 2018/2019. године. Поред коришћења бројних архивских снимака, новинских натписа, телевизијских прилога, приватних ВХС трака, у филму о успесима и падовима “Власине” говори преко педесет актера и сведока многих догађаја.
Радиша Рајић Раја из Петровце на Млави, који је током свог учитељског службовања у Власотиноцу играо за Власину је најстарији саговорник, а најмлађи Милан Стојановић Миланче, који данас игра у Казахстану.
Посебну пажњу публике привукла су сведочења о невероватној игри Стевана Ђорђевића – Степе Шопа, за кога кажу да је главом давао голове са десетак-петнаест метара, о Властимиру Власти Дејанцу, који је био и председник Фудбалског савеза Србије, прича о играчу и тренеру Славку Илићу Шопу, Мирославу Симоновићу Кирету, првом репрезентативцу велике Југославије са Росуље, који сада живи у Швајцарској, Миши Петровићу из чије голманске школе је поникло више репрезентативаца, довољно је само поменути Александара Коцића Крњу и Дејана Пешића, прича о неизмерној подршци Божидара Миленковића Туса, који је каријеру након игре за Власину наставио у ОФК “Београд” и дуго био на челу овог спортског друштва.
Поред приче о свима који су помагали Власини да опстане, о свим људима великог срца, почевши од Воје Поповића који је након студија у Бечу донео први фудбал, прве копачке и дух напретка, преко многих добротвора, спонзора и донатора, међу којима се истакао Јован Стојановић Пајса, захваљујући чијој подршци је клуб доживео огроман успех од 2001. до 2008. године.
Филм је рађен по сценарију Властимира Стаменковића и Милоша Крстића.
Легенде постају бесмртне кроз приче које надживе време, ово је само једна од њих, забележена камером Небојше Илића Илкета.