Друга недеља „Лета у Власотинцу“ почела је пројекцијом филма Јагорида, аутора Небојше Илића Илкета. Двориште Културног центра Власотинце синоћ је било испуњено љубитељима филмског стваралаштва који су били у прилици да виде, по многима, до сада најбоље Илкето остварење, Јагорида.
Присутнима се обратио и о филму је говорио професор др Станислав Станковић Горуновић, сарадник на филму, истичући да Јагорида је најбољи филм који је до сад Небојиша Илић урадио, те да је стицајем околности могао помно да прати, настајање филма Јагорида.
“Реч је о успешно испричаној причи, некада лепој а сада тужној приповести о власотиначком виногорју! У мајсторским сценским обртима, у Јагориди се смењују филмске реченице о узлету, златном добу, и пропасти, уништењу некада на Балкану па и у Европи, нарочито оној средњој Европи, чувеног власотиначког виногорја. Наиме, у филму Јагорида Небојша Илић испољава своју целовиту стваралачку природу, и то артикулацијом речене теме кроз осећање времена, кроз ритам времена, кроз оно што припада свеколиком овоземаљском људском животопису! Ето, нама Власотинчанима наде, ето у филму главног јунака, грозда Јагориде, овде, у филму симбола живота и вечитог круга! У томе вечитоме кругу, у синтакси Илкетове сложне филмске реченице, предстолно место има буђење наде у спасење уништеног вишестолетног виногорја и уништене стогодишње винарије, о томе спасењу говоре читав низ секвенци из винограда и подрума власотиначког виноградара и винара Јована Печенковића. Ванредно укомпоновани сплет ововременских кадрова, у којима се појављују отац Никола, Јован и Слађана Печенковић са поруком ,,Ја волим Власотинце”, берачи грожђа, сплавови вина у подруму Печенковића, слика Винског бала и кадрови из времена ,,Оно наше што некад бејаше”, са Стојаном Гарцем и Мирјаном Брицковом те дувачким оркестром Милорада Стојановића Балавура као главним протогонистима у играном приказу некоћне, старинске власотиначке бербе грожђа, истовремено нас води ка грчу, болу, жалу за уништеним и ка нади у васкрсење власотиначког виногорја! Најновији филм Небојше Илића Илкета има сва обележја универзалног у људском креативном чину, овде се његов филсмки језик приближва истинској поезији, дакле општој лепоти и вечним истинама, истакао је проф. др Станислав Станковић Горуновић.
Присутне је поздравио и аутор филма Небојша Илић, који је рекао да је “овај филм другачији од оних које сте навикли да гледате, да нема пуно текста, нема много нарације, да је до изражаја дошао прави филмски језик.”
Иначе, филм Јагорида увршћен је такмичарски део 31. Међународног етнолошког филма који ће се у наредном периоду одржати у Београду.
Добитник Видовданске златне медаље за заслуге за уметност, коју му је доделио председник Србије Александар Вучић, Братислав Анђелковић, Бата из Вучје рекао је “да би једно дело настало потребан је човек, материјал и тема. Илке има тему, има своје Власотинце, оне који га подржавају, тако да му дамо могућност да што више разапиње филмска платна, да људи у свету уживају и да се радују у ономе што он ствара.”
Бата из Вучје и Илке највили су рад на филму “Камен древног сневача 3”, који ће до краја године бити завршен.
Кроз филмско вече присутне је водила Јелена Ђокић, професор српског језика и књижевности из Власотинца.