У сали Културног центра синоћ је одржано књижевно вече, гост вечери је била списатељица Бранкица Дамјановић. Организатори ове вечери били су удружење “Безбедно дете” и Културни центар Власотинце. Ово је била прилика да се љубитељи писане речи упознају са радом ове списатељице, која се више од двадесет година бавила новинарством, а последњих неколико година пише, најпознатије су књиге које до сада написала (М)учење језика, “Добро је”, “Сетило се мајке”, “Рукопис мога брата” и друге. Њене књиге спадају у најчитаније, а она је и неко ко се веома често цитира на друштвеним мрежама, где је њена популарност веома велика.
“У новинарству сам заправо прешла пут од почетка до краја, најпре сам била сприкер, потом водитељ, новинар, новинар уредник, уредних дневника и то је све трајало 20 година. Међутим, негде се човек засити, и онда када сам схватила да ја више у новинарству немам шта да дам, била сам искрена према себи, дала сам отказ, при том незнајући чиме ћу да се бавим, било је то храбро. Али није фраза да срећа прати храбре, истог момента сам добила други посао, не тако захтеван као што је новинарство, посебне као што је информатива. И тако сам почела да пишем за себе”, рекла је Бранкица Дамјановић .
Имате велики број пратилаца на друштвеним мрежама и једна сте од оних чије се речи веома често цитирају?
“Сећам се, када је мени моје дете рекло да требам да будем на друштвеним мрежама, онај новинар у мени, говорио је да тај виртуелни свет нема никаквог смисла, ја сам са негативним циљем дошла на друштвене мреже. А, онда сам ту упознала дивне људе и добила порив да пишем.
Нисам размишљала, а ни очекивала да ће се то допасти некоме, ја сам задовољила свој порив, да пишем. И онда је кренуло, ово што је кренуло, више од три стотине хиљада пратилаца, свакодневна писма и коментари. Чињеница је да ја нисам имала амбицију да објављујем књиге, али су се некако издавачи сами јављали. Тако је 2014. године изашла књига “Добро је”, која има седамнаест издања, што свакако веома занимљиво и интересантно. Пет збирки кратких прича су до сада издате, и оне су и разлог што сам вечерас дошла овде, у Власотинце. Оне су разлог књижевних вечери широм региона Хрватског, Црној Гори, Босни и гостовања у иностранству”, рекла је Бранкица Дамјановић.
По њеним речима, то су обичне приче, обичног човека, и обични људи на њих бурно реагују, то су приче у којима се сви препознајемо, јер имамо сви исте страхове, тежње, жеље, проблем. Све приче су плод доживљеног.
“Мени људи који ово читају помажу да трајем. Све приче су аутобиографске, ја не пишем фикцију, ја једноставно записујем живот, мислим чак да је то тај новинар у мени, који непрестано ради. У мојим се књигама , које сам до сада радила, види да је то писао новинар јер остала је та форма, брзо , кратко, јасно и да се одговара на неколико питања. Но, оно што сада радим је мој први роман, уједно и много већи изазов за мене.
Међутим, овога пута пишем роман као писац, не као новинар, нешто другачије”, рекла је Бранкица.
Љубитељи писане речи синоћ су били у прилици да се упознају са делима ове списатељице, каја је емотивно говорила о њиховом настанку, о свом животу, о времену у коме живимо, о сновима. Да је вече било, пун погодак, говори и чињеница да је њено излагање праћено бурним аплаузима, да су се виделе и сузе у очима присутних ,али и радост и смех.
Кроз вече присутне је водила Јелена Ђокић, професор српског језика, која се захвалила ауторки што је издвојила време и дошла у Власотинце, и то баш када пише свој први роман.