Изазови српске православне породице у савременом свету била је тема о којој је у порти власотиначке цркве у суботу говорио протојереј ставрофор др Милош Весин, свештеник и професор Богословског факултета у Чикагу.
„Када се каже савременост ми помислимо да смо бољи од оних који су живели стотинама и хиљадама година пре нас. Али, и они су имали своје савременике са којима су делили време. Фаму савремености подгрева и реч модерно што је постало оно око чега се људи окупљају, оно што утиче на менталитет и емотивни склоп људи. Никада у историји хришћанства није било ни сјајног, још мање идеалног времена. Свако време има своје бреме и своју моду“, истакао је протојереј ставрофор Милош Весин.
Он се потом осврнуо на питање идентитета као првог изазова савременог доба.
“Први корак ка успостављању идентитета није ни географске, ни националне, ни етничке, ни верске, ни језичке, ни културолошке природе. Наш идентитет се огледа у нашој боголикости јер је свако створен по лику Божјем, који је увек у нама и који мора да препознамо у нашим ближњима, чак и у даљњима који се разликују по неким уверењима. Као божја бића, као Срби вере православне ми смо део живе цркве и царског свештенства, како је говорио апостол Павле. Ваше мантије се не виде, оне су саткане од разумевања, стрпљења, саосећања, опраштања и времена обједињених љубављу јер без љубави ничега не бива“, речи су о. Милоша Весина.
Говорећи о другом изазову савременог доба он је почео Христовим речима „Ви сте у свету, али нисте од света“.
„Живимо у свету који је Божја творевина, али су нас повукли светски менталитет и савремена технологија. Жива реч не сме да престане да постоји. Не можемо мало да будемо део цркве и да се истовремено мало огрејемо на ватри модерног света који у злу лежи. Лепота у хришћанству се другачије огледа. Онако како је Богомајка рекла „Ти који си леп добротом изнад свих синова људских“ или стиховима персијског песника „Зеница ока мога престо је лепоте твоје“, којом је турски путописац описао лепоту манастира Богородица Љевишка. Поред тога, нашој омладини се данас сервирају погрешне, потпуно лоше и деструктивне ствари завијене у привлачну и сјајну обланду. Изазови их сачекују на сваком кораку. Православље без благодарности Богу је богохулно и зато нам се дешавају неке лоше ствари“, речи су др Милоша Весина.
Он је потом говорио о штетном утицају гласне музике и говора на ментално здравље људи.
„Сва дела класичне и етно музике писана су у одређеној фреквенцији и инструменти су тако рађени. Гебелс је током своје ратне пропаганде у нацистичкој Немачкој наредио да се звук појача за осам ступњева што се другачије урезује у неуропластицитет мозга. Борите се против тога, мало чешће се дружите са речју Божјом, са Светим писмом да бисте видели шта Бог жели да нам каже и како да нађемо одговоре на безбројне изазове“, порука је мудрог свештеника.
По његовим речима велики изазов савременог света представља и чињеница да у Србији имамо 5.000 основних школа и 7.000 кладионица.
„Могу да буду празне цркве, музеји и галерије, али кладионице и коцкарнице никада неће бити празне. Када дамо здраворазумски одговор на ово питање, кренућемо напред“, поука је протојереја ставрофора Милоша Весина.
Цитирајући академика Владету Јеротића и његову дефиницију српске православне породице о. Милош Весин је истакао опасност што желимо мало да задржимо од традиције и патријархата, али и да будемо део савременог света.
„Христос је рекао „Ја сам пут, истина и живот“. Да би то човек осетио мора да крене тим путем, да продише том истином и да заживи тим животом, да све то схвати на когнитивном, интуитивном и емотивном нивоу. Ми смо и једно и друго, а нисмо ни једно ни друго“, упозорио је др Милош Весин и осврнуо се на велики изазов функционалности наших породица.
„Проблем је у недостатку дијалога у породици. Бог је створио човека да буде дијалошко биће, да буде у непрестаном дијалогу са Богом као својим створитељом, али и са другим људима. Ми се данас надвикујемо, не чујемо се. Што су људи даљи једни од других емотивно, интуитивно и духовно, они су гласнији. То је поникло у кућама. Сетите се времена када сте били млади и када је било довољно да се шапуће и да се добро разуме и осети пуноћа љубави и саосећања. Може да се заједно ћути и размењују мисли што је уметност заједничког живљења. Ако тога нема између родитеља, неће га бити ни између деце и родитеља, ни између деце са окружењем. Данас сви имају више утицаја на нашу децу од нас самих. Ни школа нема више утицаја на децу. Мора да се врати дијалог и да буде више послушања у породицама, односно умеће обостраног и истовременог ослушкивања. Треба да осећамо и разумемо шта други говори и када се не слажемо са њим“, следећа је поука о. Милоша.
Његова порука је и да родитељи у својим домовима сами креирају „програме“ једни за друге и за своју децу и да уложе довољно времена, стрпљења, довитљивости и маште. То је важно јер неко жели да уруши све ауторитете, од породице, преко школе до државе у име слободе и права.
„Ми заборављамо да наша слобода престаје тамо где се угрожава слобода другог људског бића. Сви говоре о слободи, а ретко о одговорности. Нема праве слободе без одговорности“, појаснио је протојереј ставрофор Милош Весин.
Говорећи о односу међу половима он је истакао да двоје људи морају да буду емотивно, духовно, интелектуално, физички и интуитивно усаглашени да би имали функционални однос јер у супротном долази до разилажења. По његовим речима бољи је болан крај него бол без краја.
За питање биолошког опстанка Срба о. Милош Весин је навео податке СЗО да на 1.000 жена у фертилном периоду у Србији има 93 побачаја, што је вишеструко већи проценат него у другим земљама.
„У двадесетом веку турски народ увећан је 400%, албански 700%, румунски 45%, бугарски 38%, само је Срба мање. Наша села се празне и каква је то будућност народа који жели да буде небески. Ми смо више подземни народ. Небески људи, најблиставије искре нашег народа су појединци који су светлошћу својом, просијавањем Христове светлости водили наш народ попут Светог Саве, Светог Арсенија Сремца, попут свих наших светитеља, али и Милутина Миланковића, Михајла Пупина, Николе Тесле. Блистави умови израсли су на мудрости својих мајки која је била укорењена у Светом писму“, упозорио је о. Милош Весин.
Он је нагласио да сваки човек има задатак да као индивидуа израста у личност и да мора да исијава боголикошћу.
„Наш задатак је да омогућимо што више потомака који ће бити поносни на своје претке, као што смо ми на своје“, рекао је др Милош Весин и поручио окупљеним Власотинчанима:
„Раст ваших душа нека буде свакодневним и упорним корацима ка успостављању праве лепоте која је једино и само у доброти“.
„Разговор на тему вере и хришћанског живота – искушење породице у савременом свету“ протојереја ставрофора др Милоша Весина организовано је уз благослов Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита нишког г. Арсенија.
Др Милош Весин завршио је Богословски факултет у Београду, студије психологије и музике и постдипломске студије из теологије у Луцерну. Усавршавао се у Лозани, Паризу и на Кембриџу. Докторирао је психологију у Лондону и бави се пастирском психологијом. Предавач је на многим црквеним трибинама и универзитетима широм Америке, Канаде и Европе.
