Ових дана све нас је обрадовала вест да је четрнаестогодишњи Матеја Горуновић нови члан београдског Партизана. Након година напорног рада са оцем Славољубом, он стасава у врхунског играча са вансеријским талентом, у коме многи кошаркашки стручњаци виде наследника плејмејкера националног тима Милоша Теодосића. Позив из Партизана је најбоља потврда да овај дечак има неоспорни таленат који је развијао уз подршку свог оца и досадашњих тренера. Иначе, Славољуб Лале Горуновић је као тренер радио у Србији, Русији и Мароку, али и на камповима на којима је често учествовао и Матеја.
Замолили смо Матеју да издвоји своје време за кратак разговор како би нам открио део својих планова око ангажмана у Партизану и пређеном путу на спортским теренима како би стигао до београдског прволигаша.
Од које године си почео да се бавиш кошарком?
– Почео сам да играм са пет година у школи кошарке „Власина 07“ коју је тада основао мој отац – каже Матеја на почетку разговара са нама.
Одакле интересовање за овај спорт?
– Кошарка ми се допадала одувек. Лопте сам напросто обожавао од кад знам за себе.
Ко је препознао твој таленат родитељи или наставници у школи?
-Родитељи.
Колико ти је значајна подршка родитеља, посебно оца, који је и сам био добар кошаркаш и тренер?
– Пуно смо тренирали предходних година, ишао сам са њим у Русију и Турску, где је радио као кошаркашки тренер.
Која су до сада твоја најзначајнија такмичења?
– Играо сам неке пријатељске утакмице у мини баскет узрасту у школи кошарке „Власина 07“. Прве званичне утакмице сам одиграо за локални клуб у Власотинцу са седам година. Тада сам играо са децом неколико година старијом од себе.
Који је тренутак био преломни да изабереш кошарку као своје опредељење?
– То се догодило када сам схватио да ми је дан без кошарке пропао дан.
За које клубове си до сада све играо?
– Играо сам за „Власина 07“ – Власотинце, ОКК Власотинце, Actavis academy Лесковац, Химки, Трабзонспор, Ачибадем из Истанбула, а од пре неки дан сам и званично регистрован за Партизан из Београда – набраја дужи списак клубова у којима је до сада играо наш саговорник.
Која су твоја најважнија такмичења и турнири?
– Пошто сам често тренирао у клубовима где је радио мој отац, често сам мењао клубове, како је и он добијао посао. Играо сам неке турнире, био добар на њима, негде и MVP, али ти турнири немају већу тежину. Надам се да ће се то изменити у наредном периоду.
Како је дошло до сарадње са Партизаном и који су планови за школовање?
– Био сам на проби у Партизану, они су били задовољни мојим квалитетом и договорили смо се да пређем код њих. Завршићу осми разред основне школе у Власотинцу полагањем разредног испита. Велику захвалност и разумевање у школи дугујем претходном и садашњем директору школе Живораду Ђонићу и Светлани Коцић, као и разредном старешини Саши Савићу и учитељу Оливеру Ђонићу. Такође и сви остали наставници су имали пуно разумевања за моје спортске активности.
Да ли си спреман на одрицања која бављење врхунским спортом захтева?
– Наравно, посвећен сам потпуно кошарци и надам се да ће ми тај рад донети резултате у будућности.
Пореде те са Теодосићем, који је твој узор у кошарци?
– Волим Теодосића због његових решења у игри и способности да преломи важне утакмице. Лично сам га упознао док сам живео у Русији.
Да ли навијаш за Партизан и да ли је играње за тај клуб остварење једног од твојих снова?
– Да, мада сам увек навијао за српске клубове и репрезентацију на међународним такмичењима. Друге спортове скоро да и не пратим. Партизан ми је одувек био синоним за кошарку у Србији.
Који је твој крајњи циљ у каријери која је пред тобом?
– Моја циљ је да будем врхунски играч у Евролиги или NBA.
Жао ми је што мој дека Станислав Горуновић, који је дуго сарађивао са листом Власина, није у прилици да буде поносан на моје успехе – каже на крају Матеја Горуновић.
Кошаркашки стручњаци игру Матеје Горуновића оцењују као веома зрелу. Кажу, да игра на таквом новоу да вршњаци не могу да га испрате на терену. Матеја је већ са десет година шутирао 26 слободних бацања у низу, погађао је још тада кош са центра терена и шутирао осам тројки у низу. Због тога смо сигурни да ће он на кошаркашком терену остварити своје снове.
Бранислав Катић