Са благословом Његовог високопреосвештенства архиепископа и митрополита нишког Г. Арсенија синоћ је у порти цркве изведена монодрама „Речи о Свечовеку“, рађена по делу владике Николаја Велимировића, у извођењу глумца Небојше Дугалића. Велики број верника дошао је да чује мудре поуке владике, јединствене по стилу и духовној дубини, које је казивао прослављени глумац.
Ово је Дугалићева адаптација збирке записа и алегоричних поука владике Николаја, која је на сцену постављена 2009. године поводом прославе осам векова манастира Жича.
Иако је постојала првобитна идеја да ово буде дипломска представа Небојше Дугалића, стицајем околности то се догодило четврт века касније поводом великог јубилеја српске светиње.
„Ова књига владике Николаја је захвална за драмску обраду и то баш у форми монодраме јер ми се чини да је ту владика проговорио једним толико универзалним језиком да се напросто и верујући и неверујући људи морају поклонити пред оним што су његове речи. Оне су, сасвим је очигледно, надахнуте Духом светим и Христом“, каже Небојша Дугалић.
На питање како да објасни појам Свечовека прослављени глумац каже:
„Владика Николај у првом тексту из књиге дефинише шта је то Свечовек. Он каже „Свечовек је распети Бог у свему. И све што постоји на земљи крстови су распетога Бога. Свечовек је оно што не лаже у лажову, што не стрепи у самртнику, не блуди у блуднику, не руши у освајачу, не краде у лопову. Оно је Свечовек“. Владика Николај све време раскрива тајну оваплоћеног Христа по чијој икони смо створени. Он заправо говори да је изворно стање човека да тражи Бога, да тражи Христа и да је његово једино природно стање што је по његовој икони. Све друго је заправо одраз наше палости, наше промашености. Ово дело писано је 21. године прошлог века и већ тада је чувени владика пропевао на јединствен начин. То је више поезија него проза. Велико је надахнуће за сваки од његових текстова. Било је чак и тешко изабрати који би од текстова ушао у монодраму зато што су јако густи, поетски набијени, види се то неко божанско надахнуће када је писао“.
Да ли то значи да светла и тамна страна постоје у сваком човеку?
„Светла и тамна страна су последица тога што у нама није више заживео Бог. Онолико колико немамо Бога толико имамо оног злога у себи и то је сразмера, то је математика која је неумољива. Другим речима, што мање живимо Богом, то више имамо зла у себи. У суштини човек је створен да Богом богује, створен је боголик, да пребива у рајском стању, али својим одступништвом, својим егоцентризмом, својим страховима, жељама, апетитима, потребама, он стално више служи себи него Богу и самим тим дубље понире у сопствену пропаст, не зато што се огрешио о неки морални закон, већ што није природно за биће које је створено боголико да живи изван Бога“, објашњава Дугалић.
По његовим речима важно је да се речи владике Николаја Велимировића чују свуда где постоји та врста глади и заинтересованости људи да чују и размисле о једном наслеђу које је непроцењиво.
„Нисмо свесни колико тога нам је даровано у ликовима владике Николаја, Јустина Поповића, Светог Саве, Светог Василија Острошког и толиких наших светитеља. Јако је добро да људи где год могу чују њихове речи. Али, опет то је само један искорак. Оно што је потребно јесте да када чујемо, пробамо да преведемо у живот оно што смо научили од владике Николаја. То нам је потребно у оној мери у којој ми преваспитавамо сопствени слух, начин слушања, начин учешћа и примања. У тој ћемо мери бити способни да се излечимо. Тако ако постоје неке речи које су лековите у духовном слислу, а на српском језику изречене, то су сигурно речи владике Николаја“, каже Дугалић.
Владика Николај Велимировић био је изузетно широког духа и образовања са литерарном истанчаношћу и изузетним духовним дубинама. Живећи у убрзаном вртлогу историје све више се удаљавамо од духовних вредности, као што су љубав, праштање, разумевање. Мудрост и раскошна лепота језичког стила владике бистре ум и показују путоказ који треба да следимо.
Небојша Дугалић је глумац, режисер и професор глуме. Остварио је широк опус ликова међу којима су: Тито, Александар Ранковић, Карађоз, кнез Мишкин, Дмитриј Карамазов… Глумио је у свим већим позориштима. Телевизијска публика могла је да га види у серијама: Жигосани у рекету, Јутро ће променити све, Државни службеник, Време зла, Јованка Броз и тајне службе… Већ двадесет година са Борисом Пинговићем ради кабаре „То су били дани“. Његов дар за трансформацију је огроман и сврстава га у наше највеће глумце.
