Дан Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ обележен је јуче истовремено када је обeлежена и 120. годишњица од рођења велике српске песникиње чије име библиотека у Власотинцу носи.
„Данас обележавамо 106. годишњицу наше установе, свесни да нас толико трајање подстиче, али и обавезује. Зато се трудимо да својим радом, односом према књизи и записаном, као чувари наслеђеног, традиције и трајања, будемо примерени баштиници због оних који ће доћи, који ће на написаном, отргнутом од заборава, стасавати“, рекла је у уводној речи Јелена Миленковић, библиотекар.
„Народна књижница и читаоница у Власотинцу су основане далеке 1912. године, уочи Балканских и Првог светског рата. Чак и у то тешко време, преломно за историју народа и државе неки људи су имали снаге да се боре за очување језика, културе и националног идентитета. Ту чињеницу ми увек имамо на уму и трудимо се да својим радом будемо достојни настављачи тих идеја. Данас библиотека није само позајмица књига већ она подразумева много шири рад на заштити, чувању и популаризацији нашег језика и писма. Поред књига, ми имамо обавезу да чувамо некњижну грађу, увелико радимо на дигитализацији библиотеке, издаваштву, осмишљавању и реализацији културних програма и сарађујемо са другим установама културе“, нагласио је Срба Такић, директор библиотеке.
За поетско-музички део програма били су задужени чланови рецитаторске секције у Гимназији „Стеван Јаковљевић“. Са професорком српског језика и књижевности Татјаном Милић они су припремили рецитал и подсећање на велику песникињу Десанку Максимовић.
Истовремено је у галерији библиотеке отворена изложба фотографија под називом „Мостови са Власине – сведоци времена“. Реч је о фотографијама из Завичајне збирке.
Говорећи о изложби Александра Крстић, библиотекар Завичајног фонда је истакла да су мостови на Власини сведоци времена када се другачије живело, мислило и радило. На њима и поред њих се одвијао живот Власотинца и они су постали заштитни знак нашег града .
Она је потом публику подсетила на Андрићев цитат „Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло“.
Поводом Дана библиотеке уручене су традиционалне награде. Повељу библиотеке добио је др Војислав Алексић за несебичну сарадњу и допринос у обогаћивању књижног фонда. Он је за само три године библиотеци поклонио више од 500 књига.
За сарадњу и допринос у обогаћивању књижног фонда признања су додељена: Братиславу Валчићу, Лидији Николић, Момчилу Цокановићу, Стани Батиновић, Мирјани Њањи Томичић, Србољубу Такићу, Жаклини Стојановић, Милици Здравковић, Марку Михајловићу, Александру Спасићу, Слободану Јовићу и Књижевном клубу „Костолац“.
За медијско представљање и јачање угледа библиотеке награде су добили: Информативни билтен Власина, новинар Данило Коцић и Бојана Станојевић.
За успешну сарадњу и допринос на јачању угледа библиотеке признања су добили: Удружење „Власинска вила“, „Undergraund fest”, Гимназија „Стеван Јаковљевић“, Маринко Ђорђевић, Даница Валчић и Олга Р. Станковић.
За најчитаоца у млађој категорији проглашена је Николина Станковић док је у категорији одраслих за најчитаоца проглашена Мирјана Ђорђевић.
Истог дана у Валчићевој палати отворена је изложба дечјих радова под називом „Моја прва књига“. Изложбу су приредиле библиотекарке са Дечјег одељења Лидија Јанковић и Слађана Живковић, након одржавања више радионица са ученицима градских основних школа.