Савет за здравство и социјалну политику Српске напредне странке је поводом 29. септембра – Светског дана срца, одржао трибину „Исхемијске болести срца“ на којој су присутнима др Милош Ђокић и др Весна Ристић говорили о кардиоваскуларним болестима са посебним акцентом на исхемијске болести срца.
„На почетку 20. века од кардиоваскуларних болести умирао је сваки десети становник, услед нове фазе тзв. „епидемиолошке транзиције“ тај број се повећао за 30 одсто. Болести срца и крвотока су већ деценијама уназад водећи узрок оболевања, радне неспособности и превремене смртности како у развијеним тако и у неразвијеним земљама. Сваке године од кариоваскуларних болести у свету умре око 17 милиона становника док од акутног инфаркта миокарда сваке године оболи шест милиона становника у свету, а смртни исход је скоро 25% случајева“, рекао је др Милош Ђокић.
Др Милош Ђокић је овом приликом присутне упознао са симптомима исхемијске болести срца и ангиозним болом. Било да се ради о типичној клиничкој слици или атипичној, у разговору са изабраним лекаром све образложити како би лекар добро, благовремено и на прави начин збринуо пацијента. Зато се никако не сме занемарити бол у грудима, какав осећај тај бол изазива, колико траје, како се шири и слично.
Не смеју се заборавити ни фактори ризика који доводе до кардиоваскуларних болести, попут пушења, физичке неактивности, хипертензије и друго.
„Све факторе ризика који доводе до кардиоваскуларних болести можемо поделити у две групе, у променљиве тј. факторе на које можемо да утичемо и на непроменљиве, на које не можемо да утичемо. У променљиве факторе ризика спадају артеријска хипертензија, пушење, физичка неактивност, гојазност, стрес, прекомерна употреба алкохола итд. Зато је пожељно да, рецимо, у складу са препорукама Светске здравствене организације бар 30 минута у току дана имамо неку физичку активност. Непроменљиви фактори су они на које не можемо да утичемо, а то су уздраст, пол, генетски фактори и тако даље…“, рекла је др Весна Ристић.
Ове године се Светски дан срца обележава под слоганом „Обећавам да… за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца“. Мале промене у начину живота могу утицати на здравље нашег срца, зато хранимо се и живимо здравије, будимо физички активнији и рецимо не пушењу и употреби алкохола.
Председница Савета за здравство и социјалну политику Милена Станковић Митровић, захваљујући се присутнима је рекла да ће у наредном периоду Савет наставити са организовањем сличних предавања и пратити Календар здравља.