Синоћ је у Завичајном музеју, у Соби старе српске графике одржано књижевно вече у оквиру манифестације Песнички час – учитељству у част у спомен Даници Горуновић Тасић. Овогодишњи учесници Песничког часа били су писци Дејан Алексић, Бошко Ломовић, Милош Милишић и наставник у пензији Драган Стојановић.
Песнике, присутне и породицу наставнице Данице Горуновић Тасић поздравио је заменик директора Културног центра Братислав Валчић, рекавши да се Песнички час одржава по 27. пут, да је манифестација посвећена учитељству и деци, и најавио Александру Стојанов, Христину Јовић и Николу Станковића, ученике Музичке школе „Станислав Бинички“ – издвојеног одељења у Власотинцу, који су учествовали у музичком делу програма.
Љубитељима писане речи најпре се представио Дејан Алексић, афирмисани дечји писац из Краљева, казавши да је Песнички час, који траје већ 27 година у континуитету довољан доказ да је једна оваква манифестација итекако потребна Србији.
„ Писати за децу је врло тежак задатак. Ми као писци морамо да дамо свој допринос и бранимо место и улогу књиге. Посебно је данас велика одговорност писаца за децу јер се деца на раној литератури културно, естетски и образовно одређују и васпитавају. Без тога не можемо у будућности добити квалитетног читаоца. Мени су, пре свега, важни сусрети са децом које волим да чиним интерактивним јер су њихове реакције непосредне“, рекао је Дејан Алексић, који је ове вечери причао и о предрасудама и читао своје песме Крокодилска прича, Мољац угоститељ…
Потом је Бошко Ломовић, један од најнаграђиванијих српских писаца из Горњег Милановца говорио о свом детињству, дружењу са земљаком Добрицом Ерићем, и рецитовао своје песме Мој отац продаје шуму, Горку песму… За овог аутора писање је естетски, стваралачки чин, путовање у свет немогућег. До сада је објавио преко 20 збирки песама за децу и одрасле, романа и приповедака, а добио је више од 180 награда.
„Велика је ствар што једна оваква манифестација спаја ученике, учитеље, наставнике професоре и песнике и што се одржала више од две деценије. Читање књиге и писана реч незамењиво су штиво у образовању сваког човека, а пре свега младих људи. Ја сам много писао, и сматрам да је књига једино право средство из којег се заиста може учити“, рекао је Бошко Ломовић, чија је „Књига о Дијани Будисављевић“ изашла из штампе 2014. године.
Вече је наставио Милош Милишић цитатом „није знање знање знати већ је знање знање дати“.