Другог дана Винског бала централни део манифестације био је Салон вина- вина југа који је одржан у прелепом амбијенту хотела Грозд. На другом по реду Салону вина, поред 20 излагача из целе Србије, своје вино изложиле су и две винарије из Мађарске из Будимпеште и Токаја. Салон је почео Винском песмом Ђузепе Вердија, коју је отпевао Дејан Тасић Таса уз пратњу групе Харизма из Власотинца. Винарима, љубитељима божанског пића, добродошлицу је најпре пожелео председник општине Зоран
Тодоровић, а потом и наздравио са великим мајстором Сретеном Миленковићем, председником Винског витешког реда Симеон из Власотинца и председником Савеза винских витешких редова Србије.
„Када само прошле године идеју организовања Салона вина спровели у дело имао сам утисак да смо започели један леп али тежак посао. Два су мотива постојала, први да се наши посетиоци упознају са понудом других винарија а други да сви наши винари у контакту са винарима из других крајева размене искуства како би их применили у своју производњу с циљем побољшања квалитета својих вина. Из разговора са њима рекао бих да им је то и користило. Надам се да ће и ове године бити тако“, рекао је Зоран Тодоровић, председник општине.
Присутнима је наздравио и велики мајстор Винског витешког реда Симеон Сретен Миленковић, подсетивши да је приоритет Винског реда промоција Власотинца и власотиначког вина.
Међу излагачима су се и ове године нашли најбољи винари са овогодишњег Винског бала.
У оквиру Салона вина одржано је и стручно предавање на тему Утицај климе на квалитет грожђа и вина. О климатским условима и њиховом утицају на винске сорте најпре је говорила др Драгана Станисављевић, професор Високе пољопривредно-прехрамбене школе у Прокупљу.
„Деценијама се води полемика који су то најбитнији чиниоци за добро вино, да ли је то добар одабир сорти који је основ доброг вина, да ли су то климатски услови, начин гајења или пак примена неопходних агротехничких мера. Сви ови фактори су јако битни и о њима се данас свакако мора водити рачуна.Утицај агроклимата на производњу грожђа и вина је веома велики и о њима се посебно мора водити рачуна јер различити услови утичу на поједине сорте грожђа а самим тим и квалитет вина. Није исто вино од исте сорте грожђа које се гаји у Францускоји и рецимо овде у Власотинцу. Каже се да се квалитет вина рађа у винограду а завршава у подруму“, рекла је између осталог др Драгана Станисављевић.
Проф. др Драгослав Цветковић истакао је да је све до 80-тих година винооградарство како у Србији тако и у Власотинцу било у успону и одржавало се. Но, од тада, највероватније из економских разлога опада, тако је у Власотинцу некада било 900 хектара под виноградима а данас негде око 40 хектара.
„Ово поднебље је богом дано за гајење винограда и производњу вина. То кажем јер Европа је поделила све крајеве у виноградарске зоне. Налазимо се у категорији ц2 зоне, што представља производњу вина без додавања и одузимања шећера“, рекао је проф. др Цветковић и додао да гаји наду да ће у наредном периоду, наравно, уз помоћ ресорног министарства и државе помоћи винарима и виноградарима у отварању нових винарија, у засаду нових винограда како би се виноградартво вратило на оном нивоу какво је било 80-тих година.