У препуној Галерији Културног центра на Нешићевом кеју синоћ је приређена изложба слика Звонимира Катлановића. Ни спарно време није сметало поштоваоцима Звонковог рада да уживају у причама које је он исписао палетом. Свака слика овог уметника буди посебне емоције, слике откинутог крајолика од незаборава, пејзажи реке Власине, Власинског језера, реке Мораве, делови некадашњег Власотинца. Вечерас је свака слика као што је неко рекао говорила више од хиљаду речи. Емоције је уметник несебично даривао публици, на сликама се осећа мирис реке, дашак ветра, лелуја се лист брезе, млин по коме се Власотинце познаје поносно пркоси времену, основна школа „Синиша Јанић“ окупана сунцем…
Звонко Катлановић је до сада насликао више стотина слика, акрилик и уље на платну су му омиљене технике, ради и акварел и пастеле. Слика претежно пејзаже. Излагао је на више колективних изложби као члан Удружења ликовних ствараоца Власотинца, а ређе самостално. Добитник је више награда.
„Он је као сликар сазревао тихо, настојећи да дефинише свој естетски и етички идеал пре свега према природи и да изрази своју блискост са визуелном лепотом предела који слика. Његови пејзажи су често обасјани сунцем, представљени снопом јасних боја претворених у честице које трепере у ваздуху. Таквим сликарским поступком Катлановић изражава свој лирски доживљај природе и њене лепоте. Све то постиже богатим колоритом и игром светлости, изведеним кратким потезима четкице тако да његове слике носе карактеристике импресионизма и поетског реализма. Посматрајући његове слике може се ослушнути дисање природе, осетити топлина сунца, треперење ваздуха. Истовремено он је показао везаност и присност са местом и крајем у коме живи и ствара“, рекла је Даница Валчић, кустос Завичајног музеја, говорећи о изложби.
Братислав Анђелковић, Бата из Вучје, нагласио је да су „његове слике – његова душа“, да марљиво и вредно ради, изграђујуђи себе, да је тих човек на чијим сликама је записана једна прича, те да су то углавном приче из његовог завичаја и околине. Бата из Вучја присутне је подсетио да је Звонко мајстор акварела, иако они синоћ нису били изложени, најављујући његову изложбу акварела у скорије време.
Захваљујући се присутнима Звонко Катлановић је кратко рекао, све што бих вам рекао, рећи ће вам моје слике које су вечерас ту пред вама, поделимо заједно емоције које сам се трудио да представим на платнима.
Поруку подршке Звонку Катлановићу из Кладова је послао Зоран Стојичић у којој се каже:
„Жао ми је што вечерас нисам у Власотинцу јер је чика Звонко велики уметник и велики човек, зато му пренесите поздраве од мене, јер он нема времена за ову дигиталну еру – већ сам ствара своју“.
Културни центар је приредио изненађење Звонимиру Катлановићу наступом младог саксофонисте магистра музике Зорана Алексића, који је подсетио Звонка на време када је он свирао саксофон у групи „Амигоси“.