Друга недеља Лета у Власотинцу почела је синоћ изложбом слика под називом „Светлост“ , младе власотиначке сликарке Мери Нешић. Са сликарским радом ове талентоване уметнице власотиначка публика упознаје се сваке године током трајања Ликовног салона, који Културни центар организује октобра месеца и на коме излажу власотиначки сликари.
Мери Нешић слика од најранијег детињства када је и препознат њен дар и склоност ка ликовној уметности. Завршила је средњу уметнчку школу у Лесковцу, али је њено даље школовање одводи на студије психологије. Иако је данас мастер клиничке психологије Мери Нешић не запоставља сликарство, своју прву и велику љубав.
Представљајући Мери Нешић многобројној власотиначкој публици, њена професорка српског језика и књижевности Милованка Пешић рекла је да се Мери још у основној школи некако издвајала од осталих ученика, да је велики хуманиста јер организује многе акције, ангажована је у удружењу „Осмех“ где ради са особама са сметњама у развоју, један је оснивача удружења „Тим психолога Светлост“.
„Као ученик Мери је била озбиљна, тиха, смерна, заинтересована, повучена у свој свет. На њеној клупи увек је било нешто исцртано, људски ликови, храстов лист, жир, неки натписи. Никада није за то добила критике, нити укоре. На јавном часу цртања она је показала свој таленат. Нацртала је птице и дете које их храни. Тај цртеж ју је издвојио од осталих ученика. Када ми је рекла да је уписала средњу уметнчку школу схватила сам да цртежи на клупи нису били узалудни. Сада она слика пејзаже пуне колорита, осунчане сокаке, врбе над Власином, савршене шарене призоре. У своје слике уткала је мноштво боја својих шарених марама по којима је увек препознајем, памтим,“ рекла је Милованка Пешић.
Власотиначки сликар Никола Живковић – Газибара је говорећи о раду уметнице Мери Нешић, истакао да кадаје видео њене прве радове након завршене основне школе, препознао је њенпотенцијал и таленат и да је добро што се, иако није студирала сликарство, није одрекла платна и боја, већ и данас слика .
„Вечерас је изложено тридесетак слика, које су поређане хрололошки и прате период од 2006. године до данас, видан је напредак у њеном потезу, сликању, у одабиру мотива. Већина сликаима неку специфичну финоћу, рекао бих чак и женственост у изражају. Слике су рађене различитим техникама од колажа, енформела, до темпера и уља. Чак сам запазио и једну графику. У свом изражавању она постиже и неки импресионизам. Користи више боје мање раствора“, рекао је Никола Живковић.
О недавно формираном удружењу „Тиму психолога Свелост“ говорилаје Гордана Стојковић, мастер психологије и један од оснивача Удружења.
Вече су употпунили наступи Јоване Поповић, студенткиње српског језика која је казивала стихове Бранка Радичевића, Неде Горановић ученице музичке школе „Станислав Бинички“ , као и наступ дечије певачке групе „Пастренец Јуниор“ из бугарског града Монтана.
Галерија Културног центра на Нешићевом кеју била је попуњена до последњег места.