У дворишту Културног центра синоћ је отворена изложба фотографија Далибора Боцета Илића под називом „Човек, природа, православље“.
Отварању изложбе присуствовао је велики број његових пријатеља и колега из Лесковца, Пирота, Београда и Власотинца.
Сам назив изложбе довољно говори о Боцету као мајстору фотографије, његовом уметничком раду и врлинама које као човек и верник поседује.
„Ја му се овом приликом захваљујем што нам је омогућио да завиримо у његов двадесетогодишњи документаристички и уметничи рад везан за фотографију. Захвалићу му се овом приликом и за успешну сарадњу са Културним центром јер је својим фотоапаратом и камером овековечио многа наша културна дешавања. Посебно нас радује што је Боце своју прву самосталну изложбу фотографија приредио баш у Културном центру Власотинце“, истакла је Маја Марковић, директорка Културног центра отварајући изложбу и позивајући публику да и наредних недеља прати програме „Лета у Власотинцу“.
Говорећи о стваралаштву Далибора Боцета Илића, његов колега Небојша Илић Илке је подсетио публику да је Боцета упознао на Хиландару 2008. године док су након великог пожара радили на обнови манастирских винограда.
„Тада смо постали пријатељи и то ће трајати заувек. Током свих ових година Боце ми је помагао у раду кад год сам радио на неком филму, тако да код куће имам обиље његових снимака на којима су забележени многи важни догађаји. Његове фотографије су феноменалне и свака му част за то. Посебно ми се свиђају пејзажи, сликарски мотиви снимљени фотоапаратом. Они су право откриће за мене из угла човека који је цео живот иза камере. На његовим фотографијама има искрености, љубави и истрајности. Он уме да чека тренутак који жели што је посебно важно за посао којим се бавимо. Често са Боцетом увече испијам кафу и често ћутимо. Недавно је Горан Султановић говорио о пријатељству са Гагом Николићем и рекао да је њихово пријатељство било посебно јер их је издвајало ћутање. „Знали смо да ћутимо“, рекао је тада велики глумац. Ту врсту пријатељства поседујемо Боце и ја“, истакао је Небојша Илић.
Далибор Боце Илић се потом осврнуо на први контакт са фотоапаратом 2004. године и на прве фотографије које је у природи направио са братом.
„За мене је посебно важна 2011. година када сам упознао Бојана Констадиновића, фотографа из Лесковца, који ми је открио многе тајне овог заната и мислим да сам постао фотограф захваљујући њему. Много су ми касније помагале и друге колеге. Годину дана касније набавио сам фотоапарат са измењеном оптиком и то ми је дало нове могућности. Највећу инспирацију добио сам 2020. године рођењем мог братанца Павла“, рекао је Далибор Илић.
По његовим речима, назив изложбе „Човек, природа, православље“ наметнуо се спонтано јер је човек као јединка ништа без природе и да је створен да живи у природи и са природом, а да православље долази као суживот између природе и човека. То су три нераскидиве ствари.
Синоћ је Боце својим колегама и пријатељима који су подржавали његов рад током протекле две деценије даривао своје фотографије као знак сећања на пријатељство и његову прву изложбу фотографија, што је створило посебно дирљиву и емотивну атмосферу.
Његови први кораци као филмског документаристе били су веома успешни. За филм „Природа као лек“ освојио је другу награду на Фестивалу планинарског филма који је организован поводом 60 година постојања Планинарског друштва „Авала“.
Само неку годину касније освојио је прву награду у категорији еколошког филма на Чорта фесту, фестивалу планинарског и авантуристичког филма, за филм „Враћање природе“.
Далибор Боце Илић награђен је и на конкурсу за најбољу фотографију на тему „Човек и планина“, који је организован у Чачку. Његова победничка фотографија носи назив „На врху“.
Изложба ће током лета бити постављена у галерији Завичајног музеја, посетиоци ће моћи да је виде сваког радног дана од 7 до 21 сат.