У оквиру овогодишњег Лета у Власотинцу, у петак је организовано поетско-музичко вече током кога је представљена књига поезије “На хлебу и води”, аутора Драгана Величковића.
Двориште Културног центра било је на тренутак поетско-музичка сцена на којој су се смењивали стихови и акорди познатих ју рок балада. О књизи је говорио професор Саша Станковић, који се са песником Драганом Величковићем први пут срео у Врању након завршетка конкурса дијалекатске поезије.
“Драгана сам прво упознао преко песама, Квалитетом се издвојио од осталих учесника. Пажњу су ми привукли његови текстови који су говорили да се ради о зрелом песнику који добро пише и на дијалекту и на стандардном српском језику. Вешто влада римом. Упознајући га боље, схватио сам да Драган има више талената, он пише поезију, добро пева, свира гитару, бави се ликовном уметношћу”, истакао је Саша Станковић.
Он се потом осврнуо на родољубиву, социјалну и рефлексивну поезију Драгана Величковића.
“Када је реч о његовој рефлексивној поезији, поједине песме су на доста високом нивоу. Он је, макар по тематици, сличан Дучићу и Ракићу. Његова песма “Страшило” превазилази оквире предметности. Страшило је метафизичка појава са великим симболистичким набојем и сензибилитетом. У песми “Тужно дрво” , дрво симболички представља метафору за човека који је рањив и бори се са недаћама живот. То је заправо егзистенцијална прича о људској борби са тескобама које га притискају. Социјална лирика Драгана Величковића има широк дијапазон тема. Када је беда свуда око човека, она уђе и у поезију”, истакао је Саша Станковић.
Говорећи о родољубивим песмама аутора, Станковић се посебно осврну на песму “Из ината”, у којој песник критички гледа на српску историју током које нас је после сваког великог историјског догађаја било упола мање.
Аутор се посебно захвалио Културном центру на изузетно организованој промоцији, као и Удружењу песника Србије, које је издавач ове књиге.
Стихове из збирке “На хлебу и води” казивале су Горица Додеровић и Јасмина Златковић, док је за музички део програма, поред Драгана Величковића био задужен и Јован Димитријевић.
У рецензији књиге, песник Слободан Ристовић је Драгана Величковића назвао чуварем нашег језика.
“Он не чува било коју реч, већ оне од зрневља жита, соли, пчелињих и мајчиних суза. Свака реч је умивена зебњом. Његова песма је цеђ родних слова, жива икра српска. Обележен је песмом као река извором”, записао је рецензент Слободан Ристовић.
Драган Величковић је песник, сликар и кантаутор. По занимању је ликовни техничар дизајна. Пише од ране младости. Прве песме је објавио у двадесетој години у листу “Наша реч” и југословенском часопису за културу “Младост”, Добитник је бројних награда и признања на конкурсима за поезију. Његове песме су превођена на руски и енглески језик.