У оквиру програма”Лето у Власотинцу” синоћ је власотиначкој публици представљена књига „Срб(end)овање“, Горана Ћеличанина, истакнутог карикатуристе из Варварина. Реч је о збирци духовитих карикатура везаних за шајкачу као симбол српског идентитета и наше традиције, симбол поноса и статуса српског сељака.
Овом приликом приређена је и изложба његових карикатура на тему шајкаче.
Добродошлицу гостима из Варварина и публици пожелео је Братислав Валчић, општински већник за културу и уредник ликовног програма у Културном центру.
Он је подсетио да је Горан Ћеличанин учесник колоније карикатура на тему грожђа и вина у оквиру програма Винског бала од самог почетка ове манифестације.
„Горан Ћеличанин није пропустио ниједан конкурс, а веома често је награђиван тако да у шали каже да то чини како би се изнова враћао у Власотинце које много воли. Он је и учесник колонија карикатура које су организоване неколико година. Вечерас смо ту да представимо његову нову књигу у којој је преко 500 карикатура на тему шајкаче“, истакао је Братислав Валчић.
Критичари кажу да књига „Срб(end)овање“ представља својеврсну антрополошку анализу сељака који носи шајкачу и да ово није само прича о шајкачи, већ о глави српског сељака која је испод ње, његовом бићу и вредностима које га формирају.
„Прошли смо турбулентна времена распада једне земље у којој смо сви живели. Врло често је та шајкача узимана у негативној конотацији за симбол нечега што Србин никако није и то је у мени пробудило револт. Пожелео сам да некоме својим цртежима објасним да је то сасвим другачије. Радећи на овој књизи бавио сам се главом испод капе. Шајкача није релативно дуго у нашој традицији. Настала је у Првом светском рату и представља један од симбола мушкости и храбрости људи који су били на фронту. Дуго сам се бавио човеком који може да буде преварен, да превари, да буде препреден, да буде и паметан и глуп, заљубљен, тужан и радостан и све сам ја то ставио испод те наше капе“, објаснио је на почетку вечери аутор књиге и додао да све што имамо од традиције, од народне ношње на себи има своје значење и није случајно на нама, од тканице, јелека, брич панталона, опанака, шајкаче.
По речима Горана Ћеличанина, „Срб(end)овање“ се данас узима као нека ружна реч и много се злоупотребљава и банализује. Српски сељак се приказује површно, поједностављено, са приземним хумором.
„Ја сам хтео да разбијем ту причу тако што сам у наслову ставио end, као крај таквом обележавању српског рода“, рекао је Ћеличанин и као пример навео серију „Село гори а баба се чешља“ у којој је сељак накарадно приказан, као нека блента са приземним хумором.
„Србин зна да се шали на много већем нивоу, зна да живи, зна да пати и трпи. И све то ради на много слојевитији начин. Са друге стране, серија „Мој рођак са села“ је много српскија јер је много племенитијих црта показано и наглашено“, оцењује Ћеличанин.
Књига садржи карикатуре које су старије од петнаест година, али има и новијих тако да се кроз ово издање види развој аутора као цртача, али и еволуција његовог промишљања о актуелним темама.
„У књизи су карикатуре које показују моју реакцију према темама које су петнаест година актуелне. Наравно, цртеж је еволуирао. Сви који се бавимо неким уметничким формама трудимо се да идемо даље, да пробамо нова средства којима ћемо реализовати своје идеје. Ко пажљиво гледа видеће мој лични развој кроз цртачки процес. Мени је у принципу цртеж све и по томе сам у ликовној уметности одвојен као један од цртача у карикатури, као неко ко се више бави цртежом и линијом него бојом и осталим елементима“, објаснио је истакнути карикатуриста.
Предговор књиге представља обиље текстова људи које се баве хумором и сатиром како би се комплетирала прича о шајкачи и српском сељаку.
„Хтео сам да сви текстови буду врста предговора, да допуне оно што сам цртао, да обрнутим процесом илуструју своју књигу карикатура“, објашњава Ћеличанин и каже да је за изгед књиге заслужан Никола Костадиновић, велико име новинарског дизајна.
Радови Горана Ћеличанина налазе се у колекцијама музеја хумора и сатире и приватним колекцијама на свим континентима. Добитник је преко 200 награда и признања у земљи и иностранству. Ово је његова четврта књига коју је приредио, након књига „Басне без речи“, „Мапа карикатура“ и „Мапа ратних цртежа“.
