Након промоције у Београду, Нишу и Прокупљу, монографија “Историја Православне Епархије нишке” је представљена у Власотинцу. Аутор овог капиталног издања је протођакон Далибор Мидић, архивар Епархије нишке. О књизи су поред аутора, говорили јереј о. Марко Николић, парох власотиначки и теолог Драган Видосављевић.
“Пред нама је велико и значајно дело за сваког од нас понаособ и за све нас заједно, које је објављено у години обележавања осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве. Епископија нишка постоји већ 17 векова. У њеном престоном граду Нишу рођен је равноапостолни цар Константин који је 313. године донео Декларацију о слободи вероисповести. Знамо и то да је у Нишу на Васкрс у четвртом веку литургију служио Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски. На основу ових информација, историјских потврда и података види се да је наша Епархија древнија од наше аутокефалне Цркве, Ахиепископије и Патријаршије”, истакао је јереј Марко Николић.
По његовим речима и до сада су постојали покушаји да се истражи историја Епархије нишке, али да нико то није тако добро урадио као протођакон Далибор Мидић, обухваћајући време од њених почетака до данашњих дана.
У свом излагању теолог Драган Видосављевић се осврнуо на свих деветнаест поглавља монографије, нагласивши да она обилују подацима који су први пут објављени и да су н а крају књиге наведени сви православни манастири Епархије нишке.
“Пред нама је богато опремљена монографија великог формата, на преко 400 страна и то о целокупној историји Православне Епархије нишке, од доласка хришћанства на ово подручје до данашњих дана. Аутор је приликом писања овог капиталног дела користио архивску грађу из домаћих архива и архива у Турској, Грчкој и Бугарској, као и бројну стручну литературу. Многа документа су по први пут објављена у овој књизи”, истакао је Драган Видосављевић.
Он је овом приликом подсетио на речи рецензента књиге др Владислава Пузовића, професора на катедри за Историју српске цркве Богословског факултета у Београду да се историја Православне Епархије нишке прати кроз делатност њених архијереја.
Обараћајући се присутнима протођакон Далибор Мидић, аутор монографије је истакао да се монографија представља у Власотинцу пре него у многим већим градовима не само због заинтересованости свештенства, већ и због оданости верних људи из овога краја, који су кроз векове исказивали своју оданост вери.
“Књига је штампана у години великих јубилеја, 800 година од аутокефалности Српске православне цркве и обележавања стогодишњице уједињења православне цркве у тадашњој Краљевини СХС. Православна Епархија нишка овом књигом представља неке од најважнијих детаља из славне прошлости Православне Епархије нишке и развоја хришћанства на просторима данашње Епископије нишке. У књизи смо се бавили појединцима, личностима, храмовима и областима са посебним освртом на личности епископа нишких око којих се црква увек сабирала чиме је сачувана хришћанска црква и национални идентитет људи на овим просторима”, истакао је протођакон Далибор Мидић.
По његовим речима, књига је покретач за нове истраживаче који желе да се баве хришћанском и грађанском прошлошћу ових крајева.
“Власотинце има славну прошлост која није довољно истражена. Данас постоји доста архивске грађе, отварају се нови архиви. У архиву председништва Владе у Истанбулу постоји преко 100.000 докумената који се тичу простора јужне и југоисточне Србије у 19. веку. Истражен је тек један проценат ове грађе, што може да буде добар почетак будућим истраживачима”, додао је Далибор Мидић.
Протођакон се посебно осврнуо на лепоту власотиначке цркве која спада у категорију најлепших храмова Епархије нишке, што је заслуга вансеријског архитекте и протомајстора Андреја Дамјанова, који је подигао велелепне храмове у Нишу и Мостару.
Представљање монографије ”Историја Православне Епархије нишке” у попразништву празника Богојављање, а у сусрет празнику Свети Сава, у присуству власотиначког свештенства и бројних посетилаца, 25. јануара у галерији Народне библиотеке “Десанка Максимовић” обављено је у достојанственој и празничкој атмосфери , а посетиоци су имали прилику да сазнају обиље података који им до сада нису били доступни.