Синоћ је у дворишту Културног центра одржано књижевно вече на коме су учествовали Сања Савић Милосављевић и Младен Милосављевић. Они су представили најновије наслове Издавачке куће „Бедем“, која је стожер њиховог књижевног рада.
Најављујући учеснике програма Немања Стојановић, уредник књижевног и дечјег програма у Културном центру подсетио је да су Сања и Младен по трећи пут у Власотинцу што говори о њиховом стваралачком духу, ентузијазму и књижевној продуктивности.
„Младен, као етнолог по образовању, писац и филмаџија по вокацији, један је од најбољих савремених писаца фолклорне фантастике и хорора. Вечерас представљамо његов четврти роман „Напрата“. Истоимени филм Милосављевић је снимио пре 13 година у таласу популаризације филмова у маниру “found footage” попут култног филма Вештице из Блера. Једанаест година касније он је продубио причу о Напрати и преточио је у роман“, истакао је у уводној речи Немања Стојановић.
„Када говоримо о стваралачком опусу Сање Савић Милосављевић мора да нагласимо њен рад као књижевника, сценаристе, драматурга, редитеља, писца за децу, песника и професора на Катедри за театрологију и општу књижевност на Филозофском факултету на Палама. Она је свестрана особа са широким спектром интересовања која сежу, од анимираних филмова, преко филмских сценарија до поезије. Ове године добитница је престижне награде „Београдски победник“ и награде „Исидора Секулић“ за роман „Мартин удио“, који ћемо вечерас представити“, истакао је Немања Стојановић.
Говорећи о свом најновијем роману Сања Савић Милосављевић је истакла да су у њему испреплетане три приче, а да је на идеју за писање романа дошла након што је прочитала кратку причу холандске апотекарке која је донела хуманитарну помоћ на Пале и тамо остала до краја рата.
„Та кратка прича се односи на двоје људи, мужа и жену, избеглих из Хрватске који су на Пале стигли у одвојеним колонама свако мислећи да је њихово дете код оног другог. Када су се сусрели и схватили трагичну истину обоје су починили самоубиство. Прича ме је дубоко потресла и није ми давала мира. Али, неке приче уметност не може да отрпи па сам дуго размишљала о структури романа, како да се развија, из ког угла да приступим теми избеглиштва и изгнанства. Полако је то почело да се развија у мени. Једну од јунакиња сместила сам у савремени Београд. Прошла сам ову јако болну тему, одболовала је, често отплакала и то је за мене било ослобађајуће. То је мој скроман допринос култури сећања на нашу блиску прошлост“, истакла је Сања Савић Милосављевић.
С обзиром да су у структури романа три приповедача, као и у роману „Туђа кост“, Сања најављује да ће следећим романом заокружити ову трилогију.
„Тај монолитни принцип и целовита структура по којој сам писала „Неоштрине“ некако ми није легла. Тренутно ми више одговара принцип плетенице. На тај начин саткан је и роман „Теферич на Славији“, само што се он издвојио тематиком од претходна два“, додала је Сања Савић Милосављевић.
Младен Милосављевић је између филма „Напрата“ и истоименог романа објавио и новелу са истим насловом, која представља окосницу првог дела књиге.
„Радећи на свом дипломском раду сазнао сам за демона Напрату, којим су се бавили и неки локални писци. То ми се учинило као потентни материјал за рад на филму. Филм је приказан на Фестивалу српског филма фантастике, али је мени некако остао недоречен. Годинама сам тражио начин да заокружим причу. Најпре је настала новела која је постала подлога за први део романа. Друга половина романа написана је од почетка, у њој улазим у корен проблема и тако сам заокружио своју причу“, истакао је Младен Милосављевић.
Он је овога пута изашао из сопствене зоне комфора и причу надоградио тако што је увео женски лик шојманке која је секретарица у малој редакцији. Тиме је Милосављевић показао да се одлично приближио и женској психологији.
Филм “Напрата” добио је на Фестивалу српског филма фантастике награду као филм са најбољом причом и награду за најбољи филм по избору публике.
Његов истоимени роман је ове године ушао у најужи избор за књижевну награду “Данко Поповић”.
