У оквиру манифестације „Дани Власотинца“ Културни центар је вечерас организовао представљање романа „Отац“, аутора Бојана Љубеновића.
Новинар, сатиричар, афористичар познат по бритком хумору, човек који уме да насмеје и децу и одрасле, вечерас се публици представио у нешто другачијем светлу. Након романа „Да је боље, не би ваљало“, који осликава савремено друштво и на граници је трилера и сатире, аутор је овог пута направио емотивнији и сложенији искорак и спој више жанрова. У роману „Отац“ има елемената трилера, драме, али и хумора.
„То што у роману има трилера, љубави и хумора, то није циљ овог романа, то су само средства, то су алати које сам користио да бих испричао једну дубљу причу, да се обрачунам са појавама и догађањима из наше ближе и даље прошлости, да укажем на њих, на злочине, на неправду“, истакао је Љубеновић.
По његовим речима, важно је питање истине и лажи, да ли нам је уопште стало до истине или нам је лепо да живимо у лажи. „Лаж уме да буде топла као птичје гнездо, заводљива, удобна. Тема овог романа је да ли нам је лепше и лакше да живимо у лажи него да се суочимо са истином“, открива овај свестрани аутор.
Ово је прича о правим и лажним херојима, о дозвољеним и недозвољеним љубавима, о односима очева и синова који су често компликовани, о лажима које су постале истине. То је прича о нама, о нашим наравима, о нашем памћењу и нестанку једне велике државе.
Иако је то узбудљива, духовита и дубоко емотивна прича о распаду једне велике државе, пре свега је динамична сторија о Ђорђу Ковачу, четрдесетогодишњаку чији се живот окреће наглавачке када једног сасвим обичног дана на његова врата зазвони непознати човек у капуту и са качкетом на глави. Ђорђе је психолог запослен у полицији, размаженко који је све у животу добио на рачун жртве свог оца, ленштина склона пороцима, човек који је изневерио најбоље пријатеље, лажов и манипулатор. Ипак, он успева да докаже да један антихерој може да изнедри добра дела и да поправи штету коју је направио.
По речима Бојана Љубеновића, роман истражује зашто смо и како постали ово што смо данас, а то није нимало лепо ни добро.
И док пише о компликованим односима између очева и синова, Љубеновић свој роман завршава стиховима „Кад ти умре отац“. Говорећи о овој теми аутор је истакао да је најтужније кад неки људи оду, а ми се сетимо неизговорених речи које смо требали да кажемо, загрљаја које нисмо учинили, речи подршке које су нам промакле.
„Као деца сматрамо да се родитељи подразумевају, да ће заувек бити ту. Нико се не подразумева и зато када прочитате ову књигу волео бих да устанете загрлите свога оца или мајку“, поручио је Љубеновић.
Афористичар и сатиричар у души Бојан се духовито обратио публици:
„Намерно сам написао књигу која је мало тежа и провокативнија од претходних. У њој нема баш много ликова у које ће се читаоци заљубити на први поглед, али нескромно гајим наду да ће се заљубити у читав роман“.
Књижевни опус Бојана Љубеновића врло је широк и разнолик. Његова дела краси препознатљив хумор и приповедачка вештина. Подједнако осваја млађе и старије читаоце. Често се иза његовог ведрог тона и препознатљивог хумора крије оштра друштвена анализа, док својим бритким стилом истовремено засмејава и тера на размишљање.