Да Власотинчани воле писану реч и да радо посећују књижевне вечери још једном смо се уверили синоћ у препуној галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“. Наиме, ученици власотиначке гимназије синоћ су приредили поетско-музичко вече под називом „Андрићевим стазама“ . Проф. српског језика и књижевности Сузана Пешић, као већ доказани и хваљени аутор разних музичко-поетских приказа и овога пута је била на висини задатка. Припремљен и изведен програм изазвао је велико интересовање и похвале присутних. Пажљиво одабране музичке нумере посебно су лепо биле примљене и у више наврата публика је запевала са извођачима. А да је вече било успешно говорио је и дуготрајни аплауз након завршеног програма. Пригодним програмом у знак сећања на нашег књижевног великана и нобеловца Иву Андрића обележена је и његова годишњица смрти.
Кроз „Андрићеве стазе“ Власотинчане су синоћ водили Предраг, Емилија, Александра, Вељко, Петар, Јулија, Слађан, Јана, Филип и Ива. Пред њима није био нимало лак задатак, представити Иву Андрића за кратко време. Вече је почело песмом „У лепом старом граду Вишеграду“, у коме је Иво живео и о коме је писао. Потом су гимназијалци казивали стихове, записе и делове из прозе Иве Андрића и подсетили присутне да нема Андрићевог дела у коме читалац неће наћи себе, сетили се и његове животне сапутнице Милице Бабић, као нераскидивог дела Андрићевог живота. Гимназијалци су казивали и Ивину беседу „О причи и причању“, написану поводом доделе Нобелове награде 1961. године и подсетили присутне на мудрости које је Иво за живота казивао, а које и данас трају.
Вече је завршено Андрићевом песмом „У сумраку“, коју је наш великан написао 1911. године.
“Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети“ – Иво Андрић