Синоћ је у Основној школи „8. октобар“ онколог др Горан Живковић, шеф одељења за онкологију у Општој болници Лесковац одржао предавање о значају ране дијагностике и превенције најчешћих малигних болести код жена.
По његовим речима то су рак дојке, дебелог црева и грлића материце.
- Тренутно имамо експанзију малигних болести. На годишњем нивоу 1990. године у Србији је дијагностиковано 10.000 нових случајева оболелих од неког облика карцинома, 2000. године тај број је удвостручен док је 2010. године регистровано близу 40.000 новооболелих. Због тога је веома важна превенција и рано откривање болести када је излечење могуће.Увођењем скрининга омогућава се да се болест открије на време и смртност пацијената смањи и до 50% – истакао је др Горан Живковић.
По његовим речима рак дојке је најчешћи облик тумора код жена и обухвата једну четвртину свих карцинома. Годишње се у Србији открије 4.000 новооболелих лица од којих њих 1.500 умре. У свету годишње од рака дојке оболи око милион људи. Ова болест је учесталија у развијеним земљама.
- Ризик за обољевање од ове болести повећава се после педесете година старости мада се старосна граница обољевања последњих година помера према млађој популацији. Поред породичног наслеђа у факторе ризика спадају и хормони. Естроген убрзава појаву болести, у већем су ризику жене које имају дужи период менструалног циклуса, које узимају хормонску контрацепцију или се у дужем периоду лече од стерилитета. Мутација BRCA гена такође је фактор ризика за појаву болести као и зрачења о којима се доста ћути – рекао је, између осталог, др Горан Живковић.
Поред чворића у дојци, на болест може да укаже асиметрија дојки, црвенило, увлачење брадавице, наборана кожа, секреција из брадавица, увећање пазушних жлезда.
У Србији се касни са откривањем карцинома дојке. Он се најчешће открива када је тумор величине 2 до 5 центиметара док се у свету откривају тумори и мањи од једног центиметра.
- У дијагностиковању тумора дојке златни стандард представља мамограф. Због великог зрачења мамографија се ради код жена старијих од педесет година и млађих жена које су у великом ризику за обољевање – додао је др Живковић.
Рак грлића материце, по његовим речима, карактерише споро развијање тумора. Некада прође и десет година док се болест клинички не манифестује.
- Дневно се у Србији дијагностикује четири нова случаја а умре једна жена, на годишњем нивоу то је између 1.500 и 2.000 новооболелих. Ова болест је учесталија у неразвијеним земљама. У земљама Европске Уније на 100.000 становника региструје се осам оболелих лица док код нас на 100.000 становника оболи њих 26. Најзначајнији узрок рака грлића материце је ХПВ вирус, тако да су промискуитетне особе у великом ризику. Папаниколау тест је веома важан за рано откривање болести. Уколико се укаже потреба ради се колпоскопија, микроскопски преглед грлића материце и узима исечак – истакао је др Горан Живковић.
Рак дебелог црева је други по учесталости и код жена и код мушкараца, код жена одмах иза рака дојке а код мушкараца одмах иза рака плућа.
На појаву ове болести битно утиче начин исхране. Неконтролисано коришћење хербицида је веома опасно јер се у нашој земљи хербициди користе без контроле. У ризичну популацију, поред лица старијих од педесет година, спадају оболели од хроничних упала дебелог црева, улцерозног колитиса и Кронове болести, они који су већ имали карцином дебелог црева и који имају преканцерозне генетске болести. Ризик повећава гојазност, исхрана богата животињским мастима, хронични затвор и физичка неактивност. Рак дебелог црева најчешће настаје од полипа уколико се они благовремено не уклоне.
Ризик обољевања од ове болести смањује исхрана богата воћем и поврћем, мале дозе антиреуматика попут аспирина. За откривање болести у оквиру скрининга ради се ФОБ тест на окултно крварење из дебелог црева. Уколико је потребно пацијенти се упућују на колоноскопију.
Предавање др Горана Живковића организовала је професорка Јелена Ђокић и Ученички парламент у оквиру обележавања Дана жена.