Професор др Небојша Ивановић је медицинској јавности познат као врхунски хирург-онколог. Мимо медицине упознати смо са његовим ангажовањем у Винском витешком реду Симеон, које му омогућава да промовише винску културу. Веома је активан у Удружењу Власотинчана у Београду “Влада Илић”. Својим романом “О женкама и мужјацима”, који је објављен прошле године у издању Аргуса , Небојша Ивановић се сврстао у плеједу лекара и књижевника попут Лазе Лазаревића, Јована Јовановића Змаја, Чехова.
Власотиначка публика је имала прилику да га упозна као књижевног ствараоца у суботу, 27. априла. Представљање његовог књижевног првенца “О женкама и мужјацима” организовао је Културни центар. О књизи у којој је, између осталог, аутор покушао да одговори на питање да ли су жене победиле мушкарце кроз историју, говорили су Срба Такић, директор библиотеке и професори српског језика и књижевности Јелена Ђокић, Саша Станковић и мр Лука Крстић.
Срба Такић је публику увео у ово вече говорећи о успешним Власотинчанима који су као и др Небојша Ивановић остварили изузетне каријере у свету науке.
Подсетио је овом приликом Срба Такић на Томислава Тодоровића Торника, који је на Сорбони докторирао француски језик, а потом предавао на универзитету у Нагоји, присетио се Зорана Жујовића, који је докторирао физичку хемију и данас као изузетан стручњак живи и ради на реалацији Нови Зеланд – САД. Међу овим изузетним интелектуалцима је свакако и др Небојша Ивановић, професор универзитета, хирург-онколог и књижевни стваралац.
“Да ли би Власотинце било толико лепо да “његова деца” нису тако надахнуто и талентовано писали о њему”, запитао се Такић, а потом подсетио на речи Томе Торника да само еснафски људи, људи који се остваре у свом послу знају и умеју да поштују себе, а поштујући себе поштују све друге.
“Оно што роман о “Женкама и мужјацима” чини изузетним и посебним у савременој српској књижевности је разноврсна структура романа и њена повезаност. Први део је сага о љубави, други део је драма у којој има осам сцена, а трећи део предстваља неколико расправа и есеја о различитим темама”, истакла је Јелена Ђокић.
Она је потом указала на повезаност и сличност Ивановићевог романа са ауторима њиховим делима, са Егзиперијем (Мали принц), Мешом Селимовићем (Тврђава), Борхесом…
“На почетку романа аутор поставља многа питања међу којима су: да ли су мушкарци предодређени да имају више жена, да ли су жене победиле мушкарце кроз историју, шта је двоструки брак, шта је свет давне прошлости и блиске будућности и долазимо до сазнања да су емоције које у себи носимо одговор на сва постављена питања. У својим одговорима Ивановић указује и на чињеницу да колико љубави добијамо у најранијем детињству касније одређује све наше односе… Аутор међу многим делима издваја “Малог принца”, не случајно, јер се у овом роману преплићу мотиви усамљености, љубави, пријатељства… Нико нема емоције само за једну особу јер неки делић посебно саткан, укројен према некоме, остаје заувек само за тог неког. Увек ће постојато једно биће које ће бити део наше идеализоване фикције и једна особа због које ће нас све болети”, рекла је, између осталог, Јелена Ђокић.
Професор Саша Станковић је указао на то да је аутор кроз роман “О женкама и мужјацима” показао три стране своје личности. По његовим речима, доминантни део у роману је Ивановић као меланхолик, као човек који размишља о свему што је прошло, о неоствареним жељама јер свако има неку тугу коју носи у себи. Други део романа је комедија и она је уклопљена у целину романа, што говори о шаљивој, духовитој, чак шеретској страни Небојше Ивановића.
“Меланхолија је нешто најјаче што човека подстиче да ствара, да се уметнички искаже. Иза највећих комедиографа често стоје велика меланхолија или туга и оне се допуњују са том шаљивом страном. Трећи део се односи на Небојшу Ивановића као научника. Он је то исказао есејима јер је било потребно да се покаже комплексност мушко-женских односа, да се они сагледају са свих страна, да се дође до одговора на постављена питања” – истакао је Саша Станковић.
“Читајући књигу Небојше Ивановића види се да се ради о једној образованој и интелигентној особи, о врло префињеном човеку и уметнику. Ивановић је веома суптилан у грађењу реченице, у прављењу атмосфере, у нијансама изражавања осећања. Он је мајстор приповедања. Тема романа није нешто ново, али јој је он томе дао нов печат. Ивановић је борац за емоцију у времену које је све прозаичније, у којеме је човек све деградиранији јер човек у данашњем времену губи себе. Небојша Ивановић се “дрзнуо” попут старих мајстора литературе да брани љубав и осећања. Овај роман доживљавам као побуну против цивилизације која полако губи човека, у којој је све мање људскости. У савременим романима углавном се описују екстреми, извитоперености, насиље. У књизи “О женкама и мужјацима” аутор је сачувао литературу, сачувао је сугестивност и уверљивост. Он себе уграђује у своје ликове. Показује како се и сам градио као човек читајући Толстоја, Чехова, Достојевског, Андрћа, Црњанског”, рекао је мр Лука Крстић.
Говорећи о свом роману Ивановић је нагласио да нерашчишћена прошлост утиче на садашњост без обзира како је ми третирали.
“Постоји један једини прави начин да се прошлост третира, а то је да се она анализира, да се не закопава и оставља по страни јер то може да утиче на садашњост, често веома погубно. Тема мог романа је утицај искривљене и извитоперене прошлости, односно наших доживљаја на једну неусклађену садашњост”, рекао је Небојша Ивановић.
Ускршње празнике посетиоцима је честитао Бобан Димитријевић, који је овом приликом изразио задовољство што је роман “О женкама и мужјацима” у организацији Културног центра представљен власотиначкој публици.
Лепоту ове претпразничне вечери употпуниле су својим наступима чланице женске певачке групе које су наступиле у пратњи Владана Марића и Миомира Даскаловића и ученице Гимназије “Стеван Јаковљевић”: Петра Диманић, Мила Митић и Милена Крстић, које је на гитари пратио Предраг Петковић. Новац од продаје књиге Небојша Ивановић поколонио је школској библиотеци Гимназије “Стеван Јаковљевић” и фондацији “Тијана Јурућ”.